Marketing
Pozovi M radi ubistva
Podrazumeva se da čitanju ovog teksta treba da prethodi čitanje onog teksta, uglavnom zbog toka priče ali i zbog bespotrebnog titranja mom kvazi-stvaralačkom egu, zašto da ne.
Grad Krk ne obiluje nekim bogznakakvim plažama ali smo za noćno kupanje našli jednu, prste da poližeš. Slovenac je za tu priliku u gepeku svog auta spravio litar bacardi-cole, tek da se nađe. Malo smo pijuckali, malo smo se više kupali a onda smo osetili glad (tačnije: ja sam osetila glad) pa smo onako mokri i raščupani krenuli ka obližnjem restoranu. Dogovor je bio da slovenac i jedan od holanđana odnesu peškire i mokre kostime kući a da nas troje (MZD, drugi holanđanin i ja) uđemo u restoran, naručimo klopu i sačekamo da nam se dvojac bez kormilara naknadno pridruži.
Da vam dam jedan blaži uvid u slovenački smisao za orijentaciju prenosim događaje od narednih sat i po:
30 minuta ... klopa je već stigla, od njih dvojice ni traga.
40 minuta ... Slovenac šalje SMS «Gde ste?»
50 minuta ... nakon što smo mu objasnili da smo u onom restoranu na koji smo u procesu rastajanja maltene pokazali prstom, stiže novi SMS: «Ne mogu da ga nađem»
60 minuta ... Dajemo ime restorana i detaljni opis puta do istog (Znaš gde smo se rastali? E pa pet metara dalje tim putem, ime restorana je zapisano ogromnim neonskim slovima)
70 minuta ... Slovenac odgovara: «Ne znam, ne mogu da nađem taj restoran, čekam vas u tom-i-tom kafiću»
90 minuta ... restoran se zatvara i mi laganica krećemo u kafić u kojem nas on čeka. Kafić je (nepotrebno napomenuti) udaljen kojih 20ak koraka od mesta koje on «nikako nije uspeo da vidi».
Ulazimo u kafić i imamo šta da vidimo. Veliki sto a za njim sede:
1. Duh holanđanina #1 jer je on već otišao na spavanje
2. gospon M koji, očiju polusklopljenih od alkohola, hrabro pijucka 'ladno pivce
3. Slovenac koji NEVEROVATNO pijan, pijucka nešto što liči na rakiju a nije voda
Znam da ćete mi sad reći «Pa jebote Slovenci ... oni se napiju od mehurića u kiseloj vodi» ali ne. Ovaj Slovenac, kojeg ćemo zbog procesa personalizacije od sad zvati recimo Primož, nije od te fele. Domaćica je posvedočila mnogim hotelskosobnim žurkama u kojima je Primož cugao finskim stilom i ostajao na nogama do ranih jutarnjih sati. Potom bi se u kasnim jutarnjim satima domaćici malčice pentrao na živčane stanice svojim konferencijskim pametovanjima no i to mu je u procesu sukcesije nekako oprošteno. U svakom slučaju, Primož je jedan od onih koji mogu da popiju i kojima treba dosta da se ne napiju. A ja ga u svih ovih 7 godina koliko se poznajemo nikada nisam videla ovoliko pijanog a videla sam ga svakakvog, da se zna.
Štagod da mu je uradio, gospon M-u je za rukom pošlo ono što generacijama pre njega nije. Primoža je obeznanio do one mere u kojoj sam mu ja postala «najbolja prijateljica» i najbolje i najzgodnije stvorenje na svetu an general.
Nakon što smo i mi sebi upriličili nekoliko čaša zavodljivih alkoholnih stimulansa, počela je i konverzacija.
Primož, zapletenim jezikom «Gospon' M, da ja vas upoznam ... ovo je moja prijateljica, Domaćica iz Pakla iz Beograda»
Domaćica:
Gospon M, hladno: «Znam, video sam joj putovnicu»
Primož: «Ona je moja naaajjjbolja prijateljica iz Beograda!!»
Domaćica: «A šta bi sa onom drugom na-mom-blogu-poznatijom-kao-druga-žena-i-po?»
Primož: «Aaaaaa!!! E, ona mi je stvarno najbolja! Gospon M, ovo mi je druga najbolja prijateljica iz Beograda!! Divna jedna osoba, vidite samo kako je slatka!!»
Gospon M, i dalje hladno: «Da, onšonte. Nego, oš' ti još šta pit'?»
Primož: «Može još jedna rakija. Vala, dobra je.»
Gospon M: «Ja ću jedan bitter lemon. Moram da popijem jedan, vozim, a policajci su ovde strogi»
Jebote, dajte meni taj bitter lemon koji me nakon litra rakije čini treznom. Ako će ga to sa 3 promila vratiti na 0.0 onda, stvarno.
Primož «Nego, gospon M, vidim ja da vama baš nije drago što je ona iz Beograda. Ali mi, znate, među nama ovde, ne pravimo takve razlike. Eto, ja sam Slovenac, MZD je iz Zagreba a Domaćica je iz Beograda, mi se svi družimo i tako ... znate, kao u vreme Tita!!»
Gospon M, malo iznervirano «E djeco, nemojte mi sad govorit' o njemu!»
A ja baš mislila da mu prezentujem onaj govor što sam spremala jedno tri dana.
Primož: «Tito je men' bog. Ja sam rođen 1975. i meni je Tito bio sve. Ono, sve.»
Gospon M: «Rekoh da neću pričat' o Titu!»
Primož: «Ali što? Tito je bio baš ono, zakon. Mislim kad je umro bio sam baš ono, tužan»
:molim se: I know I was never really religious but please, Superman, if you're out there, save me!
Gospon M: «Čuj Primož, ja živim u Francuskoj, tamo je demokratija»
Wow. Wow.
«Ne želim slušat' o Titu. Demokratija znači da ne moraš slušat' ono što ti se ne sluša»
Eto, konačno i meni neko da definiše tu demokratiju.
«Mislim, ti pričaj ako ti se da. Ali ja neću slušat'. Neću. Eto, neću.»
«Uostalom, moram sad ić'. Sutra moram rano ustat' neš pojest' a ja pre toga moram pribavit' malo vina i rakije»
Za uz cornfleks, pretpostavljam.
«Umoran sam više i od tog alkohola. Ovdje vam se stalno neš pije»
Stvarno? Po vama nikad ne bismo pretpostavili.
«Ja inače ne pijem. Samo možda jednu čašicu, uz ručak.»
A-ha.
«Prije nego što odem, moram vas na neš upozoriti. Ako ćete pjevat' i drat' se, ostanite na plaži. Nemojte u kući. Ne zbog mene je meni ne smeta, nego ... susjedi su nešto ljubomorni pa jedva čekaju da kod nas neko napravi neka sranja da zovu policiju. Stvarno, nije zbog mene. Nego zbog njih. Nemojte se drat'. Drugim riječima, bud'te tihi»
Da, shvatili smo. I bez previše sinonima.
«Jesmo li se razumjeli? Samo tiho i ne previše glasno! Ajd djeco, ljep provod vam želim! Kad ustajete ujutru? Jel se vidimo?»
Aaargh. Ne?
«Doći ću ja do vas onda. Lijepo spavajte. Au revoir!»
I tako je gospon M završio veče, a mi? Nama je ono očito tek počelo. Sada grickate nokte pitajući se šta se sve desilo jel'? Strpite se, napisaću za koji dan. Konačno sam i ja naučila da ne treba sve trpati u jedan post.
Ili me pak samo mrzi da pišem? Biće da je to. U svakom slučaju, stay tuned. Ko zna, možda nam se u daljem toku priče nešto i desi.
Post je objavljen 04.08.2005. u 22:51 sati.