kantuni maste

četvrtak, 02.06.2011.

Zagreb na kraju svita

Daklen.... moja čer koja već godinama živi u Zadru (di je i studirala), a u međuvremenu počela i korejski božeprosti učit.. pa sve spominjala da bi volila poč u otu Koreju. I ja se s tin pomirila, navikla se na tu misal, da će mi dite, trbujon za kruvon, u bili i daleki svit. A sta će, ka da ima šanse ovde šta učinit o života. Pomogla joj pisat i nike molbe, za nike humanitarce, sve ka za pobić vani .... daleko, da se dalje ne može.... Ali ja, ka svaka pametna i ok mater, to razumin i podržavan.... plače se doma, ka te niko ne vidi...
A jućer me zove, da ima bit, da svi putevi nekako vodu u ................Zagreb....
Malo san (malo je reč malo) ostala, kako se ono reče, osupnuta. Progutala kneglu i sve ostalo i aj ... koji je stan, u koga, koji kvart... A je čerce, Zagreb bas ono lip, ima i zelenila više nego je naš cili Marjan, koncerti, izložbe, ono šta oni reću - more ( jebaloihdaihjebalo tako more).....
I kad ono malo bolje razmisliš, sve je Gori. svaka firma, predstavništvo, zastavništvo.... Svaka gospa koje se sitiš, svak kome bi pisa i molija posal... sve je u Zagreb. Poslala slike, smišna nika soba, šufit, pari mi se baš onako namiru, u centru (ka da je to u Zagreb bitno), i jos nika cura šta je zna... a i neš ti, danas do Zagreba moš pjunit, ako se malo boje itneš... Pa sad pričamo kako će prinit stvari, šta će nosit Gori, šta donit doma...sve nike važne stvari koje se moraju sad učinit .
A ja ka da je mala, pari mi se da neće ona to sama moć, nego ja moran sve čut i zabost nos, dat pripametan niki savjet. Ka da nije do sad več selila po Zadru sama i sve sama činila doli. Ali ovo mi nekako .... Nekako.....
Ma neznan, grop mi je u grlu, ka da ide na kraj svita, ka da je taman odlučila učinit korak, koji će oni ostatak pupčane vrpce, prisič jednin laganin potezon i ostavi te smrznutu od strahote konačnosti toga čina...
Ka da ništa više neće bit isto …
More bit, da te pupčane vrpce i tako više nema. More bit, priznajen, da san ja izmislila, da još labavo stoji zakačena za mene i za nju na drugi kraj.
I more bit da je samo ja vidin i ćutin…
(Jer, ako ćemo bit iskreni, svi bi zapinjali i padali priko nje, da ona stvarno postoji…. )
Ali meni … meni se parila stvarna, i tako mi se sad stvarno pari, da ćutin kako je otkidaju i bacaju i moran van reć da boli… to je ima bit ka ono kad reču judi da ih boli noga sta su je izgubili….božeprosti…..
Tako na kriliman tih i takvih misli , ja se lipo s njon pričan, dajen podršku kako i triba, a sve me ti grop steže… Pa san negdi, u krajnjen kutku pameti , na čas ulovila misal kako možda nisan, baš skroz, normalna i da nema odavno ni vrpce ni potribe, ni od mene ni od mojih savjeta…. Ali mi je onda došlo još teže pa san tu izdajničku i priglupu misal makla ča.
Neka truje ona niku drugu mater, koja ne vidi i ne razumi, da kad ti ono prisiču pupčanu vrpcu, to učine tako, da uvik ostane dil, koji se posli ne vidi jasno… ali ako pogledate malo bolje, po cesti , po putu kojin oni idu, stalno se poteže, neukon oku nevidljiva, vrpca koju mi niko ne more uzet…
Svakako, tila san van reč - jeli mogla lipo kako je i sanjarila poč u Koreju, a ne mi činit ovo ludilo u glavi, da se sad moran brinit kako će se snač, u ti Zagreb....
Na kraj svita…….. J

<	lipanj, 2011					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

Lipanj 2012 (2)
Siječanj 2012 (1)
Prosinac 2011 (1)
Studeni 2011 (1)
Rujan 2011 (1)
Srpanj 2011 (2)
Lipanj 2011 (4)
Travanj 2011 (8)
Ožujak 2011 (2)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?