Dakle,da je malo dulje potrajalo, teško bih podnio.
Moj biološki sat je već bio na granici izdržljivosti.


Napekli smo se svega i svačega. I nakuhali.
Evo samo u kratkim crtama...
Od pečenih stvari...janjetina, kruh,i kolači.
(mađarica, dunavski val,rafaelo,i mjesečevo nešto...)
Od kuhanoga šunka, kobasice,(tanke i debele),
i kulenica,(slično kulenovoj seki),jaja,juha...
Pa hrena, luka,salate,rotkvice....


Da bi se sve to lakše podnjelo,valjalo je malo i
zaljevati. A zaljevalo se Chardoneyom, Crnim Pelješcom,
Coca colom, Velikim Panom, domaćim sokom od višanja
(aha Fizikalac,aha) Jegermaisterom, Puničinom šljivovicom,
i šogorovom Izabelom...ja sam od svega popio tek nekoliko
čaša...


Kako neki kažu da zeko nosi darove, neka bude,dakle donio
mi je jednu novu majicu dugih rukava (dovoljno veliku),
kacigu za budući scooter,čokoladu Milku,onu tri u jedan...


Što je drugima donio to nebih smio reći, ali recimo samo
da je ove godine bio malo škrtiji nego inaće.
Nekoliko sitnica,jer ionako smo ja i Šnajderica bili
manje-više sami...tako da smo svoje darove razmijenili
već navećer iza ponoći...čestitajući si...i želeći sreću...


Od svega je najbitnije zdravlje, a toga si svakako
želimo najviše zar ne? Da nebi i ovaj blagdan prerastao u
komercijalu mi smo se složili da zajedničke trenutke
ne može ništa zamijeniti ni platiti.
A da ipak bude nekakav dogovor, osmislili smo da svatko
na papiru napiše svoje želje za rođendane, i da papiriće
ubacimo u jednu praznu kasicu-prasicu...a ja kao otac familije,
čvrsta i odlučna ruka,uzimam za pravo da pročitam,i
odlučim o željama. Nitko nije stavio prigovor na to.
Ali ni papire sa željama, tako da za sada ne znam,ali ćim
se netko odvaži, saznat ćete sve,ali strogo povjerljivo...važi?


Dragi moji ova me zima sad već pomalo i ljuti.
U nedjelju je prva radna akcija na vodi,pa se nadam da će se i
vrijeme popraviti da se može malo i zabaciti udica...
I imao bih još jednu želju.Da se vrati blog na onu lošiju
staru verziju, jer su komentari išli glatko...
Neka vam je BISTRO...