Vikend k'o vikend, i što da se priča...
rekao bi Balašević, ali kod mene uvijek nešto.

Oko prošlo sto posto, i lagano se odigrao nastavak
meča ,u kojem sam bio povrijeđen.,
Pazio sam samo da se ne ponovi nešto slično.
Sad sam pametniji za jedno iskustvo.
I da, pobijedili smo...hehehe...iako su protivnici rekli
da su nam pustili, da nisu igrali jake i brze lopte,
da nebi nekog povrijedili...gadovi...

Ja sam im rekao, hajde ako imate muda, idemo singl,bacit,
pa da vidimo čija majka crnu ovcu šiša...
Nije bilo vremena za singl, jer su došli dečki koji su imali
termin, i rezervirali su teren, od 17 sati...
Spasilo ih...

Kad sam došao doma, i kad je vidjela, Šnajderica da
nisam povrijeđen, odmah joj je laknulo, tako barem ona kaže.
I od veselja, i prevelike sreće predložila mi je da odemo
u Getro. Nisam je imao srca odbiti, i zaradio sam pusu.
Polako se priprema za Uskrs, i kaže da nećemo zadnji ćas
čekati, nego da je bolje da ona ima doma sve kaj joj treba.
Da, rekoh, i znaći do Uskrsa više ne trebam u dučan...
Onda je rekla da nek budem dobar, da kak nebih išao...
Pa nemože kupiti tjedan dana prije sve...
Baš sve...

U nedjelju smo(čitaj sam...) poslije mise, pekli meso na roštilju.
I onda poslije ručka, smo onako punih trbuha, i zadovoljni,
jel'te prilegli.
Ubili oko što se kaže...
Digli se, i popili kavicu. To je bila greška. Velika.
Spavanje, poslijepodne, i još onda kava, učinile su svoje.
Noć je bila izuzetno duga i dosadna. Nisam mogao zaspati,
a na programu poslije ponoći ničega interesantnog.
Samo reprize svega netom pogledanog.

Eto dragi moji, bistro i budno vam bilo....