Neki od Vas me savjetuju,i kažu
pali auto i odi na ribičiju.



Neću.

Neću pa makar nikad više ne išao.
A sad ću Vam reći zakaj...
Jedne hladne zime išli smo Kum i ja,
na štuke.Zato jer je bio led na jezeru.
Napravili smo nekoliko rupa u ledu,u promjeru
oko jednog metra,i pecali na srdele.





Lovili smo štuke,i imali nekoliko lijepih
primjeraka od oko 2 kg.



Ja sam se tako zapalio da sam došao i sutra
dan.Sam jer Kum nije mogao ići.
Preko noći se naravno zaledilo ono od jućer,
mislim na rupe,a ujutro je palo i malo snijega,
tako da nisam mogao naći gdje su bile stare rupe.
I onda sasvim nenadano,našao sam jednu.
Tanka korica leda koja se napravila preko noći,
nije mogla izdržati moju težinu,i ja sam propao.
Nagli gubitak tla pod nogama,i šok hladne vode,
u prvi mah mi je oduzeo dah,a zatim se sve pretvorilo
u borbu za život.Odjeća natopljena hladnom vodom,
čizme na nogama,i skliski led,činili su svoje.
Ni sam neznam koliko je trajala moja borba,ali
ipak sam se uspio popesti na čvrsti led.
Otrčao sam do automobila.Tada sam vozio škodu 110R coupe.
Skinuo sve sa sebe i upalio motor.Skinuo sam sa
zadnjeg sjedala navlaku i ogrnuo se njome.
Tako sam se dovezao kući.Ogrnut samo navlakom.
I eto nakon te avanture odlučio sam da NIKADA
više ne idem zimi na ribolov,a
i još nešto...nikada više sam...



Eto drage moje i dragi moji blogeri,tako sam
ja dobro prošao onda,i imao ludu sreću što nisam
poginuo,i još nekaj... čak se nisam niti prehladio.

....Bistro Vam bilo...Franc