The devil inside

Dogodi li vam se kad da imate apsolutno savršene zamisli u glavi, i kada to treba još samo savršeno uobličiti, vaš genijalni um zakaže i ko zadnji tutlek sjedite pred ekranom kompjutera potpuno praznoglavi? Meni prečesto. Genijalne teme, s 500 savršenih početaka i isto toliko krajeva da na kraju od svega ispadne jedan veliki drek.

Mrzim ljude koji se nađu kompetentnima kritizirati MOJ život, dok nisu u stanju sebe dovesti u red. Pogotovo mi se gadi kada mi pamet soli i savjete dijeli osoba koja bi mi po godinama praktički mogla biti majka, a njen nivo razmišljanja i ponašanja prošla sam valjda s 15 godina. Da me ne shvatite krivo, nemam ništa protiv konstruktivne kritike, recite mi ako nešto ne radim okej, ali čisto pljuvanje je samo jadno. Pogotovo kad je cilj takve kritike osjećati se bolje jer si nekog posrao, a ne u svrhu pomoći. Jako prijateljski i toplo. I onda takva osoba očekuje od mene poštovanje jer je starija? Serem ti ja na godine, nema to nikakve veze, ako si čovjek, poštovat ću te, ako nisi, onda me se okani radije.

Smiješno mi je kad me neke stvari praktički lupaju u nos dugo dugo, a vidiš ih tek kad se na pod zrušiš.
DVIJE žešće svađe prošlog tjedna. Opet zbog gluposti. I nakon par mjeseci me u glavu lupi da je razlog naših svađa jebeni stres. Onakav zbog kojeg se koljem s majkom kad je pretrpana poslom. Onakav zbog kojeg sikćem na sve što hoda u doba ispitnih rokova. Jebeni diplomski. Još malo pa gotov. A fascinantno je to da smo se zahvaljujući toj mudroj spoznaji prestali svađati. Bemti idijote.

Aha, sad je onaj dio s kmečanjem na redu. Kme, boli me trbuh. Kme, boli me glava. Kme, zapravo, povlačim jer se nemam na kaj posebno žalit. Nisam nimalo u depri, sve mi je prilično super, osim kaj sam malkice razdražljiva zbog poradi hormona koji mi rade zbrku u glavi, a i šire. Nemam pojma kaj sam upravo napisala. Znam samo da danas nemrem niš prešutit, tj kad znam da je nekaj preglupo, onda to i kažem umjesto da fino šutim i klimam glavom u znak odobravanja potpuno moronskih ideja (hehe, glupa riječ, al sjetila sam se luke i borne i onog- pa i leonardo di kaprijo ponekad jede bombone, a u našem društvu nitko ne voli morone), čisto da ne povrijedim nekoga. Zanima me ko bu za dva dana još razgovaral zmenom.

Možda pretpostavljate da sam pijana, al vas moram razočarati činjenicom da od zabranjenih supstanci apsolutno ništa ne kola mojim tijelom. Malo nikotina. Al još nije zabranjen. I čokolade koju inače mrzim, al su oni dani u mjesecu pa ju trpam ko manijak u sebe.

Ne, ove zamisli nisu bile ni blizu savršenima. Briga me.
Volim vas.