..::Yeah, I love them soo much!::..

-Samantha nam je sretna jer napokon izlazi s Nathanom!- umjesto nje je procvrkutala Rea –Nathanom? Tko je Nathan?- upita Samuel iznenađeno. –Kako ne znaš?- upita Rea dok ju je Samantha tužno gledala. –Bo.. Jednostavno.. Ne znam!- reče Samuel –Nathan je onaj visoki, plavi dečko iz 4d.. Koliko se već zanima za njega, i jučer ju je napokon pozvao van!- -Aha.. Znači, zato je tako sretna...- tiho prozbori Samuel i izađe iz razreda. –Šta mu je?- začudi se Rea –Bo...- nastavi Samantha –A šta je tebi? Koji vam je svima?- -Meni?- upita Samantha –Šta bi meni moglo biti? Ja sam sasvim okej.. Presretna sam!- nasmiješila se, ali je Rei taj osmjeh bio čudan. –Ne, Sammy, ne... Meni ne laži! Zašto ti je bio bed Samuelu reći da izlaziš s Nathanom? Zašto sam mu to morala ja reći umjesto tebe?- -Pa.. Zato jer nisam stigla doći do riječi od tebe!- našali se Samantha, ali se nadala da će joj Rea povjerovati. –A imaš pravo- prihvatila je Rea –Nekad stvarno previše pričam! Oprosti...- -Ma nije bed...- završila je Samantha, i izašla na zrak. Vidjela je da tamo stoji Samuel pa se brzo okrenula i vratila natrag u razred.

Reina kuća...
-Hm, ja mislim da bi se mogla malo srediti! Ne ideš u školu, nego IZLAZIŠ S NATHANOM, Sam!- rekla je Michelle, i Rea se složila s njom –Ne možeš sigurno ići u trenerci!- -Dobro, cure, dobro.. Ohladite malo!- smirila ih je Samantha –Šta predlažete?- -Hm...- Michelle je stala ispred Reinog ormara i izvukla minicu, kratku majicu i štikle. –Ma daaaaj!- zanijekala je Samantha –pa u tome ću se prosut! Zbedirat ću se kao nikad!- -Nećeš!- tješila ju je Rea –Sad ćeš probat malo hodati u tome, i s vremenom ćeš se opustiti!- -Ti mi se javljaš!? Kad si prvi put izašla s Ryanom...- Rea ju je pogledala kao da govori 'Dosta je bilo' i Samantha je zašutila. Šutnju je prekinula Michelle –Ajde se ti sad lijepo obuci pa da vidimo šta ćemo dalje!- -Okej..- prihvatila je Sammy i obukla se. –SUPER!- rekle su cure istovremeno –Ideš u tome i gotovo!- -Ali..- pokušala je Samantha proturiječiti –Ništa 'Ali'.. Sad slijedi frizura i šminkanje, i onda si gotova za osvojiti njegovo srce!- -Aha.. Valjda..-završi Samantha.

Našli su se ispred muzeja u Houstonu... Samanthi se mjesto nije baš svidjelo, ali prihvatila je Nathanov izbor. Isprva je razgovor malo zapinjao, ali su se kasnije opustili. Nathan je pohvalio Samanthin izbor odjeće na šta se ona lagano zacrvenila, ali se tješila da se ne vidi jer je noć. –I, kako to da si me ti uopće pozvao van?- upita Samantha –Hm.. Svidjela si mi se čim sam te vidio.. Ali moja ekipa pričala je da imaš dečka, sve dok nisam pitao Nikija, i on mi je rekao da si slobodna, pa sam odlučio pokušati...- -Aha...- Pričali su o svemu i svačemu, i izlazak je brzo završio. Nijedno nije očekivalo da će se toliko zabaviti. Nathan ju je dopratio do kuće. Stajali su ispred kad ju je upitao želi li opet izaći s njim. –Da, naravno!- rekla je veselo. –Super!- potvrdio je i on i poljubio je. –Oh... Vidimo se sutra!- rekla je, nasmijala se, i otrčala u kuću. Nathan je zbunjeno gledao za njom, nasmijao se sam sebi i otišao prema svom domu...

P.S. Pls pročitajte 1. komentar... Važno je =) pufa

Idućeg dana u školi sve je proteklo mirno, uobičajeno. Nije bilo nikakvih posebnih događaja, i Rea je bila jako sretna. Ryana nije vidjela i jedino je zbog toga bila malo uznemirena. –Da nije otišao bez da mi se javio?- zapitala se –Ah, tko ti je kriv! Da si mu jučer odgovorila, znala bi šta je htio!- pokudila je samu sebe. –Rea!- probudila ju je Samantha iz razmišljanja –Sam ti pričala o Nathanu, onom plavom tipu iz 4d?- -Ne.. Mislim da nisi. Zašto?- upita Rea znatiželjno. –Pa.. Sviđa mi se već duže vrijeme, otkad je počela škola.- -Aha, taj Nathan! Sad sam se sjetila! Da, rekla si da ti je full sladak! Iiii?- nestrpljivo je čekala Samanthino objašnjenje –A ono... Jučer smo se čuli, i pozvao me van!- počela je veselo skakutati po razredu, a s njom i Rea. Konačno je našla razlog da bude sretna, već ako ne zbog same sebe, onda barem zbog svoje najfrendice. –Jooj, Sammy, nemaš pojma kako mi je drago! Zaslužila si to, dobro da se sjetio pozvati te van prije nego škola završi!- zezala ju je Rea –Hvala ti Rea, stvarno ti hvala! Znaš koliko sam suza prolila zbog njega.. I sad kad napokon idemo vani, ne mogu vjerovati da se to stvarno događa!- -Vjerujem ti..– složila se Rea s njom. Cijeli dan je prošao u veselom raspoloženju, prijateljice su stalno pjevale, zajebavale se.. Uživale...
Ovih par dana Rea je više zapela za matematiku, zagrijala stolicu i rezultati su se počeli nazirati. –Rea- prozvala ju je prof. Mayandra –Bravo! Dobila si već drugu 3 iz testa, i ako tako nastaviš, prolaziš! Sve u svemu, mogu ti zaključiti dvojku..- -Ma super!- sretno je rekla Rea, iako je znala da joj starci neće biti presretni s dvojkom iz matiša. –Koga briga! Ionako su to moje ocjene!- zaključila je, više za sebe nego za druge.

Došla je doma umornija nego inače... Pozdravila je mamu koja je, kao i svakog dana, sjedila u dnevnom i gledala sapunicu. Rea ih je mrzila, nije shvaćala kako ljudima može biti zabavno neprestano buljenje u jedno te iste likove, praćenje uvijek istih događaja, samo u drugim prostorijama. Nakon tog dubokoumnog razmišljanja zaputila se u svoju sobu. Torbu je bacila u najdalji kutak sobe, nije imala namjeru napisati zadaću. Ionako bi je uvijek našvrljala na satu prije i nikad nije bila kažnjena. Sjela je u podrum zaokupljena mislima o Ryanu, i o tome gdje se on sada nalazi, šta radi, misli li na nju...? Vratila se tiho gore u sobu i zaspala...
Ujutro ju je probudila budilica. Nije joj se dalo dignuti, ostala je još neko vrijeme u krevetu, lagano drijemajući. Bilo je već 8 i po i morala se natjerati da se ustane i spremi, jer joj u 9 počinje sat, a škola joj nije baš tako blizu. Nabrzaka je navukla na sebe prvo šta je našla, umila se, počešljala i krenula u školu. Stigla je u 9 sati i 5 minuta, pokucala na vrata i ušla u razred s tihim 'Oprostite' te sjela do Samanthe. Samantha ju je upitno pogledala, pogledom koji je zahtijevao objašnjenje. –Nije mi se dalo ustati- kratko je rekla Rea i nasmijala se –Ccc... Spavalice!- zezala ju je frendica... Sat je, čudno, brzo prošao i zvono se začulo.
-I, ima šta novog s mister Nathanom?- upita Rea –I nema baš.. Večeras idemo van, to znaš... I to je valjda to!- -Hehe, danas dolaziš kod mene oko 7, jelda?- -Nego šta!- potvrdi Samantha –Moraš mi pomoći oko spremanja...- -Spremanja za šta?- odnekud se iza njih stvorio Samuel. Samantha ga je iznenađeno pogledala. –Pa..- zaustila se, ali se zaustavila. Zašto joj je bilo toliko teško Samuelu reći da izlazi s Nathanom?

Probudila se, ali nije otvorila oči. Nije znala zašto, ali bilo ju je strah. Osjećala se zgaženom, bespomoćnom, glava ju je boljela kao da će se svaki trenutak rasprsnuti u tisuće komadića... Znala je Rea popiti i prije, ali ovaj je put i sama bila svjesna da je pretjerala. Sjeća se samo da su ona i cure došle u „Majestic“, ondje našle Nikija i Samuela te su svi zajedno krenuli piti. Sve je ostalo bilo kao izbrisano iz nje, iz njezinog mozga.. U njemu je bila jedna velika praznina, praznina gdje je inače trebalo biti sjećanje na jučerašnji provod. I tada joj je sinulo još nešto –Oh ne! Ryan je bio tamo... I sjećam se da me htio poljubiti! Tko zna šta je poslije bilo??- zabrinula se i skoro počela plakati.. Brzo je krenula nazvati Samanthu, ali joj se kući nitko nije javljao. Zvala je na mobitel, ali je dobila odgovor 'da je korisnik isključio mobilni telefon'.. Koliko je u tom trenutku mrzila spikericu koja je izrekla te glupe riječi!

„Rider“...
-Ma, Rea, ne brini se! Kažem ti da ništa nisi krivog napravila, a ja nisam toliko popila!- tješila ju je Michelle kad su se našle na kavi –Nadam se, Michelle.. Nadam se..- sumorno je odgovorila Rea. Tada se začuo zvuk poruke s njenog mobitela.. –Ryan- začudila se –Pita me ako ćemo se naći danas...- -Ha?- zapita Michelle –Ma ja njega ne kužim, stvarno! Rekla sam mu da su se stvari promijenile, i da mi više ne možemo biti skupa!- rekla je Rea, makar joj sjaj u očima nije odavao ljutnju, već tugu.. Njezina je frendica to skužila –Rea, a da ne osjećaš ti još uvijek nešto prema njemu? Poznajem te dvije pune godine, i znam kad nisi okej...- -Nnnne...- htjela je Rea uvjeriti Michelle, ali i samu sebe.. Nije uspjela, nego se još i rasplakala.. Michelle ju je čvrsto zagrlila.. –Ja ću uvijek biti uz tebe... Šta god se dogodilo, mene imaš uz sebe.. Ne zaboravi to!- -Znam.. I hvala ti na tome- odvratila je Rea i još jače zaplakala... –Ali njega ću zauvijek mrziti! Volim ga, ali je mržnja jača..- -Zašto, Rea? Zašto?- Michelle se zbunila –Jer..Jer.. me ostavio onda kad sam ga najviše trebala... Kad nam je bilo najbolje... Ne mogu to tako lako zaboraviti!- završila je Rea razočarano, naslonila glavu na rame svoje frendice i lagano zadrijemala... Michelle ju je tiho tješila, i kasnije pomalo prodrmala da je probudi jer je bilo već vrijeme da krenu kući...

Kad je stigla doma, zaputila se u podrum.. Jučer nije bila tamo, a trebao joj je mir koji joj je on pružao.. Sjela je pred svoje ljubimce, sve ih pogledom preletila i opustila se... Toliko je bila umorna da se sklupčala na maloj fotelji i zaspala... Da ju je netko takvu vidio, sažalio bi se nad njom... Uhvatila bi ga takva milina gledajući je.. Bila je tako sićušna i slatka... Ali istodobno je pogled na nju budio čudne osjećaje... Unutarnji nemir...