Idućeg dana u školi sve je proteklo mirno, uobičajeno. Nije bilo nikakvih posebnih događaja, i Rea je bila jako sretna. Ryana nije vidjela i jedino je zbog toga bila malo uznemirena. –Da nije otišao bez da mi se javio?- zapitala se –Ah, tko ti je kriv! Da si mu jučer odgovorila, znala bi šta je htio!- pokudila je samu sebe. –Rea!- probudila ju je Samantha iz razmišljanja –Sam ti pričala o Nathanu, onom plavom tipu iz 4d?- -Ne.. Mislim da nisi. Zašto?- upita Rea znatiželjno. –Pa.. Sviđa mi se već duže vrijeme, otkad je počela škola.- -Aha, taj Nathan! Sad sam se sjetila! Da, rekla si da ti je full sladak! Iiii?- nestrpljivo je čekala Samanthino objašnjenje –A ono... Jučer smo se čuli, i pozvao me van!- počela je veselo skakutati po razredu, a s njom i Rea. Konačno je našla razlog da bude sretna, već ako ne zbog same sebe, onda barem zbog svoje najfrendice. –Jooj, Sammy, nemaš pojma kako mi je drago! Zaslužila si to, dobro da se sjetio pozvati te van prije nego škola završi!- zezala ju je Rea –Hvala ti Rea, stvarno ti hvala! Znaš koliko sam suza prolila zbog njega.. I sad kad napokon idemo vani, ne mogu vjerovati da se to stvarno događa!- -Vjerujem ti..– složila se Rea s njom. Cijeli dan je prošao u veselom raspoloženju, prijateljice su stalno pjevale, zajebavale se.. Uživale...
Ovih par dana Rea je više zapela za matematiku, zagrijala stolicu i rezultati su se počeli nazirati. –Rea- prozvala ju je prof. Mayandra –Bravo! Dobila si već drugu 3 iz testa, i ako tako nastaviš, prolaziš! Sve u svemu, mogu ti zaključiti dvojku..- -Ma super!- sretno je rekla Rea, iako je znala da joj starci neće biti presretni s dvojkom iz matiša. –Koga briga! Ionako su to moje ocjene!- zaključila je, više za sebe nego za druge.
Došla je doma umornija nego inače... Pozdravila je mamu koja je, kao i svakog dana, sjedila u dnevnom i gledala sapunicu. Rea ih je mrzila, nije shvaćala kako ljudima može biti zabavno neprestano buljenje u jedno te iste likove, praćenje uvijek istih događaja, samo u drugim prostorijama. Nakon tog dubokoumnog razmišljanja zaputila se u svoju sobu. Torbu je bacila u najdalji kutak sobe, nije imala namjeru napisati zadaću. Ionako bi je uvijek našvrljala na satu prije i nikad nije bila kažnjena. Sjela je u podrum zaokupljena mislima o Ryanu, i o tome gdje se on sada nalazi, šta radi, misli li na nju...? Vratila se tiho gore u sobu i zaspala...
Ujutro ju je probudila budilica. Nije joj se dalo dignuti, ostala je još neko vrijeme u krevetu, lagano drijemajući. Bilo je već 8 i po i morala se natjerati da se ustane i spremi, jer joj u 9 počinje sat, a škola joj nije baš tako blizu. Nabrzaka je navukla na sebe prvo šta je našla, umila se, počešljala i krenula u školu. Stigla je u 9 sati i 5 minuta, pokucala na vrata i ušla u razred s tihim 'Oprostite' te sjela do Samanthe. Samantha ju je upitno pogledala, pogledom koji je zahtijevao objašnjenje. –Nije mi se dalo ustati- kratko je rekla Rea i nasmijala se –Ccc... Spavalice!- zezala ju je frendica... Sat je, čudno, brzo prošao i zvono se začulo.
-I, ima šta novog s mister Nathanom?- upita Rea –I nema baš.. Večeras idemo van, to znaš... I to je valjda to!- -Hehe, danas dolaziš kod mene oko 7, jelda?- -Nego šta!- potvrdi Samantha –Moraš mi pomoći oko spremanja...- -Spremanja za šta?- odnekud se iza njih stvorio Samuel. Samantha ga je iznenađeno pogledala. –Pa..- zaustila se, ali se zaustavila. Zašto joj je bilo toliko teško Samuelu reći da izlazi s Nathanom?
Post je objavljen 05.07.2006. u 12:53 sati.