Countess Rahkiah de Báksuz

Život... život ide dalje.
Bez obzira na sve što se događa, na put koji izabiremo.
Život jednostavno ide dalje.
Ponekad se zastavim na prašnjavoj cesti, samo mojoj, i pogledam iza sebe.
U daljini vidim lica, ljude, one koje sam putem izgubila poput sitnog novca što ispada kroz poderani džep. No kasno je - u trenutku kad shvatim da su mi "ispali",više se ne mogu vratiti, povesti ih sa sobom. Stranice su ispisane, i nema mijenjanja sadržaja.
Možda da sam primijetila rupu koz koju klize, možda da sam primijetila da mi izmiću... Možda bi još bilo vremena...
Ponekad zastanem, da ih još jednom pogledam, da ih dozovem mislima, nasmješim im se, da znaju da ih nisam zaboravila. No, najčešće su oni već zaboravili mene.
A ja ih ne mogu pustiti, nikad zapravo potpuno...