SARAJA AZRA

evo potaknuta od strane M.G. napisati ću nešto o Lajki- bio je to pas lutalica, u tom našem gradiću u srednjoj bosni, tih ranih osamdesetih namnožilo se dosta pasa lutalica, ...i bilo ih je zaista puno ...bili su u grupama i ljudi su se počeli pribojavati bjesnoće i svih ostalih za odrasle opravdanih bojazni ali mi tada još djeca zapravo nismo shvaćali zabrinutost odraslih, moja grupa prijateljica se igrala s tim psima zvali smo ih SELĐUCI- ili seoske đukele jer su u grad mi smo mislili došli sa sela, a između dosta pasa meni a i svima najdraža je bila naša lajka bila je to smeđe bijela mislim ženka nekakva križanka svega i svačega ali sada mislim da je imala dosta koker- španjola ...ali to sada i nije važno...nego dobiše tada ovlast lovci "šinteri" da ih se "rješe" i mi kao djeca iz dana u dan oplakivali smo jednog po jednog, neke bi i ukopavali ali lajku sam ja skrivala tako uporno i dugo dok to sve nije prošlo, moj je djed imao podrum i tamo je bilo njeno prebivalište...donosili smo joj hranu i vodu i igrali se s njom i niko od odraslih za to nije znao, bila je to naša tajna i nije bilo lako dragi moji, nije ali smo uspjeli i umrla je poslije od starosti naša lajka, a mi smo uz nju zapravo odrastali i ja više nikada nisam imala pasa ali moja Lajka je bila i ostala moj prijatelj