SARAJA AZRA

topole

bila jedna aleja topola visoko uzdignutih u nebo......a ispod krošnji bijaše šetnica,,,korzo...na kojem smo isčekivali drage siluete ali se nismo ni usudili sresti pogled tadašnjih simpatija.....
sjećam se ko jučer ...bila sam tad treći razred srednje elekrtrotehničke škole.....a najdraži nam je bio profesor tad hrvatsko srpskog_srpskohrvatskog jezika iako je to apsurd ali on je bio i najstroži i najdraži a uopće nije u "struci" i zadao nam on temu za rad...susret..., a ja ne znam što da napišem a da se ne otkrijem....sjećam se činilo mi se da će ga bilo koji opis odati i da će cijeli razred skužiti tko mi je drag što mi je tad bilo ravno potpunoj katastrofi.....i mislim i mislim i tek na pola sata počnem i jedva nešto okolo naokolo napišem i upravo kad sam dovršavala rečenicu...i njegova se silueta pojavi u daljini ispod krošnji topola. . zazvoni i profesor mi uze rad...i pomislih gotovo je sad zdrmaće mi ajnc a pred kraj godine a ja odlikaš ..mučila sam se cijeli tjedan i dođe dan objave i on nekako ozaren reče i napokon u desetoj generaciji jedan jedini učenik točnije učenica je shvatila što je zapravo susret.. samo sam do susreta želio priču... i tako je ..n..a (to sam ja) zaslužila peticu a vi ostali jade moj ste profulali temu..i ubuduće razmišljajte glavom zato vam je na ramenu.......a ja sva ponosna i evo vama po prvi put priznajem da je to zapravo bila sretna slučajnost kao i više puta u mom životu...sretna slučajnost.