SARAJA AZRA

Desanka Maksimovic

O Tebi neću govoriti ljudima,
neću im reći da li Si mi samo
poznanik bio ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i životima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame
žedji ili umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo,
niti srce naše,
da li je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si Ti bio rad
da tako bude.
Ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše reke,
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.
Neću im reći nijedan slog jedini,
šta je moglo ni da li je moglo nešto da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek ;
ni da li je otrov ili lek -
ovo što je došlo,
onom što je bilo.

Nikome neću reći, kakva se
zbog Tebe pesma dogadja
u meni večito.
Da li opija toplo,
kao šume naše s proleća
ili tiha i tužna ćuti u meni rečito.

O, nikome neću reći,
da se radosna ili boleća
pesma dogadja u meni.

Ja više volim da prećutane odemo ona i ja,
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan,
tamo gde su podjednako tople i sreća i bol živa,
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san