qaya

Kristan je car

Bože, kak mi je Katica prevrtljiva. Da sad ne upotrijebim neku ružniju riječ. Godinama je bila zaljubljena, i di god je mogla pisala bi ''Dežulović je car'', a jučer se probudila i viknula je, ma zamislite, viknula: ''Kristan je car''. E sad ak ne znate ko je Kristan sram vas bilo al kate će vam objasniti. Kristan je golman. I to u sportu o kojem Katica pojma nema a bogami većinu utakmice ni ne vidi kak je i kad uspio biti gol al se ipak jaaakooo veseli i viče po kući i fučka, pije pivo i, pazite sad, pjeva ''Rođen u zagrebu'' mada na sreću, jer ipak je ona jedna fina ženica, nije tamo rođena a i nije ni da baš voli metropolu. Ali ipak ''Kristan je car'', mada pojma nemam kak izgleda jer ne vidiš ispod sve one robice koju ima na sebi. Al zato, cure, izgleda tak velik i jak da bi se usudila s njim svukud. Pogotovo kad digne onu palicu.
Oduševljena sam hokejom. Ne toliko radi samog sporta koliko radi atmosfere navijanja. Nogomet prezirem. Ne,ne zato jer mislim da to nije dobar sport ali sve oko njega u meni izaziva mučninu. Kad vidim gomilu nogometnih navijača na stadionu, našem, narafski uvijek to povežem sa primitivcima, Tompsonom, crnom bojom itd. itd. Čisto nasilje koje u meni izaziva prezir. A još kad se sjetim koliko su plaćeni za to što imaju u nogama, za razliku od ljudi koji imaju u glavi, popizdi katica do kraja.
Ne znam da li ste pogledali koju utakmicu ali na stadionu je 15 000 ljudi, obitelji, mala djeca, stari ljudi, curica ko u priči. Nema vatre, nema petardi, nema pucanja. Samo glas i pjesma. ne znam zašto sam tako taknuta tim prizorima ali vjerojatno zato jer se desilo nešto dobro, jer je moguće vidjeti toliku gomilu a biti siguran da se ništa ružno neće desiti. dobar dan kulturo, laku noć nasilju. Kristan je car!
Pa dobro ružo, nema sexa al kad gledaš te goleme dečke kak klize nekak si pomisliš khm, pa, ovoga, nije da ne bi bilo moguće kad bi slučajno, ako bi...

Rješenje misterije

Znate ono kad sam bila sa Maslačkom, pa mu skuhala predobru juhicu, lungiće punjene suhim šljivama, pa palačinke, pa popili 3 flaše vina, okruženi upaljenim lučkicama, pa se katica sva rastopila a ono ništa, nada, nula…on se sljubio sa rukohvatom dvosjeda...Od onda mi Kate ima traume i duboko sumnja u sebe i svoje kuhanje. Pokatkad razmišlja što je to pošlo krivo? Jel stavila premalo soli u juhicu? Papra? A onda mi je jučer misterij otkriven. I to mi ga je otkrio moj dragi, kojem sam naravno sve ispričala o tom tragičnom događaju koji je ostavio tako dubok trag u katici.
Ovako. Katica jako voli rituale. To znači da u 18 sati ode u kupaonu, zapali svečkice, stavi svakojake mirišljave soli (dragi me uvjerava da ću se jednom ugušiti pa me svako malo ometa i kuca da vidi jel sam živa) i meditira u polumraku. E sad će svi graknuti da se ne meditira ležeć al ak jedan učitelj joge može meditirati uz pušenje cigareta može i katica, kao učenik, u kadi. I točka. Nakon toga uskačem u pidžamu i pravac kuhinja gdje uz slušanje dnevnika prvo na RTL pa onda na Novoj, kuham večeru. Sranja me uvijek inspiriraju da baš unatoč učinim večer ugodnim. Djeca su izgnana, do klope, u svoja prebivališta. To su trenuci za odrasle (ne volim djecu traumatizirati svakodnevnim negativnostima). I tako se Kata i jučer kao i svake druge večeri vrzmala djelom kuće koji se naziva kuhinjom i baš kad se nije mogla odlučiti dal da nakon Jacinih izjava, na srce popije nešt zelenog silvanca ili rajnskog rizlinga, predviđenog naravno za kuhanje, doleluja dragi i kritički je promotri.
''Jel si ti to u TOJ piđami bila kod maslačka?''
''Je…Pa kaj onda?'' katica odma nanjušila kritiku i zauzela stav.
''Pa znaš…i nije ti baš erocka…''
''Ma nemoj, a kaj joj fali molim te lijepo?'' sad se već i podbočila. U kuhanje i stil ne diraj!
''Pa više je ko da si došla iz Nedođije..''
Pa dobro pomisli kata. Nije ni loše sličiti na Petra Pana.
''Ne, ne Petar Pan..Više ličiš na kompanjona kapetana Kuke. Onog malog debelog…''
E sad je već bilo vrijeme da dobije krpom po glavi (kuhača je bila prljava).
''Nisam ja debeeelaaa…''
''Nisi ali su ti hlače trifrtalj ko kod gusara…''
Ode kata do ogledala i gleda. Što jest jest. Gornji dio je širok, onak malo razvučen a donji dio je, malkice ispod koljena, isto širok. Na to sve idu i pruge i to ,cure zamislite, vodoravne. Fakat mi je još falel samo povez prek oka i sablja.
Moram reći da je odahnula. Potajice ne samo da je sumnjala u svoje kuhanje neg su se sumnje protegle i na dobro mišljenje o vlastitoj privlačnosti. Ma velim vam bila je to trauma...A sad se stvar iskazala u svoj svojoj nevinosti. Nije kriva Katica, ona i dobro kuha i liči na žensko,kriva je piđama. Ufff, koje olakšanje…
Onda je zaključala djecu, stavila mrežaste čarape, visoke pete i korzet…i završila večeru. Moš mislit! Kaj fali gusarskom autfitu? Sexa…poviče moj dragi.

Povratak otpisanih
Ajmbek!!! Jedva! Ovih proteklih dana Qaya mi se nešto zanijela čitajući edukativno štivo o kolegi Mengeleu. Pa je par dana razmišljala i odlučila malkice i ona eksperimentirati, a na kome će neg na sirotoj Katici. Katica se malo nećkala al kad Qaya zapne jbga… a pomoglo je i vađenje proljetne garderobe u koju je Katica, uz mnogo znoja jedva stala. Dakle stavila je Katicu 10 dana na vodu. Bez zalogajčića! I to joj prodala pod zdravstveni, detoksikacijski post pod nadzorom liječnika. To je Katici nekak baš onak zazvučalo, ko neki medicinski program zbrinjavanja, briga o bližnjem itako to, a kak je ona sklona misliti da su ljudi dobri i rade u njenu korist čak i onda kad se njoj ne sviđa, pristala je.
Kaj da vam velim? Prvo, oni koji tvrde da nakon trećeg dana ne osjećaš glad lažu ko Pinokio. Gladan si ko prase do zadnje sekunde. Pozitivna posljedica te gladi je da ti se počne pričinjavati da je i zdrava hrana fina pa ti jabuka izgleda dobro i bez odojka u nastavku. A naranča miriše ko janjetina ispod peke. Drugo, ko veli da je voda najbolja za piće taj isto laže. Ili je nikad nije pio 3 litre na dan. Onak, bez napora, iz čistog mira. Ustvari, najgori mi je bio prvi dan jer…Vi naravno znate da doktori pod milim bogom ništ ne rade neg samo piju kavu, pa se i meni, vidi iznenađenja, stvorila navika da ne mogu doma s posla ak ne popijem bar 5 šalica. Neki zlonamjerno tvrde da je to ovisnost. A svaka ovisnost ima i svoju tamnu stranu koju pokaže kad si uskratiš užitak i koja se tak lijepo zove apstinencijska kriza (ružo, nema veze sa sexom, moš zamislit!?). a zbogradi te krize mene je boljela glava. Koju sam liječila svađajući se sa svakim ko me pogledao ma i ispod oka. Kaj me ima gledati?!
No dobro, da ne dužim, bilo je super, svakom preporučam, slabi tijelo (izgubila 5 kg) i jača duh (naročito u kombinaciji sa novim kaputom radi stimulacije) i na koncu, a ne manje bitno, doista se sad hranim ko ptičica i to, da ne povjeruješ, samo zdravo. Potrajat će valjda do pepelnice a onda i tak ide korizma, pa ćemo do ljeta, nadajmo se, dogurati do badića iz mladosti.
A nisam vam mogla pisati jer mi je mozak bio u hipoglikemiji pa mi riječi na tipkovnici nikak nisu ispadala onak kak bi ja to htjela.
Ustvari sam htjela lagati da sam bila na skijanju (pa nisam ja valjda gora od roze!) ali Katica je nekim čudom ponosna na svoj pothvat pa se malkice hvali. I nikako nemojte smetnuti s uma da je po 'oroskopu Bik, dakle osoba hedonističke naravi kojoj iće i piće ne služi kao gorivo već isključivo kao zadovoljstvo.
Fala bogu sad opet mogu po goricama!

Početak

U cik zore, oko pol 8, prvog dana 2011 godine gospodnje, moj sin i ja vozili smo se ulicama mog grada. On, naravno presretan a ja ljuta. Jbga, kak se neko može veseliti ranim jutrom dok ja čeznem za potpunim mrakom svoje spavaće sobe? No pošto od ljutnja nikakve vajde jer je njegova sreća važnija, počela sam zjakati okolo ne bi li u stvarnosti našla nešto lijepo što bi me uvjerilo da postoje bolje stvari od dobrog spavanca. I tu neku radost našla sam u potpuno praznim ulicama. Žila kucavica mog grada inače prepuna automobila sad je nalikovala sceni iz filma o zemlji poslije ljudi. Tu sad moram priznati da nis mogla odoljeti da se ne pravimo englezi pa smo se malkice vozali lijevom stranom. Onda smo vrludali lijevo desno, bez žmigavca, a kruna prvog dana ove godine bila su tri prolaska na crveno. Na žalost bez adrenalina jerbo nigde nikog. Ni policije.
Ružo nedostatak sexa je, evidentno iz posta, uvjetovan nedostatkom ljudi.
Evo moja je počela ovako. A vaša?

PS izračunali su da je svaki od nas nakon prežderavanja ovih dana, dobio kilu u prosjeku. I sad, majkulimu ko je ostao mršav na moj račun...