Purple eyes

Živimo zdravo, vozajmo se biciklama, ne autobusima...

A koji naporni dan… ne znan uopće otkud mi snaga za tipkat sad… A šta da van kažen, očito da me inspiracija (nazovimo to tako) vata u jako čudnim trenutcima… A i kad san umorna postanem hiperaktivna, pa ne mogu razmišljat o teškim i ozbiljnim stvarima… To je razlog zašto sad ovo pišen…ali objavit ću ujutro, da se ne naviknete na svaki dan drugi post…to nikako nebi bilo dobro… Zadnjih dana se vucaran po firulama koliko nisan u cilom svom životu, pa ni onda kad san svaki dan klipsala tamo na fizikalnu zbog kolina… Zahvalimo tome šta mi trenutno 3osobe iz uže familije leže tamo… Jedna od te tri osobe je rođak od 6godina kojem kad san bila u posjeti, došla je doktorica i mrtva ozbiljna s nekim usiljenim osmijehom rekla «A vi ste mama, je li?»… Nije dosta šta mi cili prethodni dan Plete i Kulić govore kako u nekoj haljinici (marina onoj tvojoj) izgledan ka trudnica, nego sad još i to… Na odlasku san bila toliko izvan sebe, da san zaboravila brojit katove i otišla jedan prenisko…te završila na odjelu «psihijatrija»…(sad će se neki slaaaatko nasmijat, al nek vam bude)… i pitaj gospu kad bi ja svatila da san zalutala da nisan malo pozornije pogledala oko sebe i uočila jako, jako čudne ljude (ne pretjerujem)… Oni endemi iz autobusa im nisu ni nožnog palca… Sva srića, na vrime san se izvukla odatle i zapamtila za ubuduće-BROJI KATOVE!!! I ako vam ikad bude triba vodić kroz firule, meni se javite, ka ni kod tableta-nema greške... Pauk mi gmiže upravo po stolu, a sestra je konstantirala da je izgmiza iz ruže koja mi se suši na prozoru već danima, a ja je jednostavno neman vrimena odstranit… To je već 2.pauk danas… Jutros san sideći na kauču ugledala najvećeg pauka u svom životu na plafonu (ne pretjerujem ni ovaj put), pa san zvala tetu Maju (od barba Ante-istjerivača golubova-ženu) da mi ga ubije. Ostatak dana sam izbjegavala dnevni boravak držeći se onoga «šta je sigurno sigurno je»…inače, mrzin te glupe poslovice, ne znan šta me vata… Neću vas više gnjavit, znan da van je tlaka čitat duge postove, pa eto imam razumijevanja…a i više ništa pametno neman za napisat… OSIM (!!!) jedne stvari: u zadnje vrime je posta trend ić u školu biciklama, koliko god to riskantno bilo ako ste spretni ka Tina ili ja, ili ako živite na Trsteniku ili Pujankama, kao Tina i ja…ali izvedivo je, za razliku od naših mejaških ili pak solinjana kojima bi i uz najbolju volju to bila nemoguća misija… E, ali Tina i Sanda uredno idu na biciklama, dok se ja drmusam u autobusima, ili trčim za njima… I dajte ljudi, donirajte mi na par dana neku pristojnu biciklu, da ne buden autsajderica… Role??? Skejt??? Romobil??? Dajte bar rošule???