...in patria sua
23.01.2010., subota
Sve je relativno, ako se s nečim usporedi.
 Predmnijevam da se mnogo muško silno razveseli kad ga se prozove rješenjem. Inače, zamijetih već odavno da postoji u internetskih bića česta potreba da, redovito radi vlastite isfrustriranosti nemanjem zanimacija u stvarnom svijetu, idu k drugim takvim bićima i poručuju im da si "nađu život". No, neću sad o autorefleksivnosti apsolutno svih optugatalinki na temu karakternih mana. Zadesilo me da se ta kletva internetnička ostvarila u punom svom intenzitetu. Na frmhru me nema već par mjeseci i uopće mi ne fali, a bloške aktivnosti su mi redovite kao one spolne u bračnih parova s unucima. I isto tako mi ne fale previše. Ukratko, stvarnost se nagurala u prvi plan i ne želi se maknuti. - Shvati već jednom, počeo si o... Ne spominji tu riječ. - Uskoro ćeš početi piti kavu i žaliti se kako nemaš vremena. Samo se nadaj. - Zurit ćeš u bilježnice po kojima si crtao rebuse i pokušati što prije zaboraviti da imaš ikakve veze s tim bićem. Zapravo, prije će biti da imam stalan kontinuitet misli od kad ih ima. - Aha, i uvijek ćeš ostati isti. Ako se izuzme nadogr(a)dnja, zašto ne? - Zato jer je deluzija. Te nadogradnje će svako malo potpuno zabetonirati ono ispod i ti nećeš imati previše veze sa sobom od jučer. Neki strukturni elementi ipak ostaju stalno prisutni. - Uglavnom karakterne mane i kompleksi sintetizirani u ranom djetinjstvu. - U njegovom slučaju do dvadesete. Preuzeli ste mi pljuvanje po meni. - To je oduvijek bila samo naša zadaća. Ti se ponekad traljavo samohvališ pa naivno pomisliš da si bio samokritičan. - A mi dobro znamo da nisi. Usprkos stvarnosti koja ti uredno daje do znanja koliko si daleko od onoga što si umišljaš. Čemu uopće ova tematika? - Već dugo nisi dobio po nosu pa smo zaključili da bi trebao malo. A nekakav povod za to? - Da se držimo samo povoda, imao bi na licu suzne kanjone. - I poseban armiranobetonski zid od pola metra tako da možeš lupati glavom bez straha da srušiš kuću. - I dvije rotkvice. Što bi s rotkvicama? - Nos ti je posran. Mislim da si nešto pobrkao. - Mislim da se ne nosiš najbolje s apsurdnim humorom. Meni se čini samo apsurdno, ali nimalo smiješno. - Ignorirajte par prethodnih crtica. Očito je u pitanju nekakav agent. - Mama ti je agent. Ni tebi ne ide kuženje apsurda. - Da pojasnim onima van glave, agent je skrenuo temu. Sad umjesto o sebi govorimo o sebima. - Obično zavitlavanje! Svadite se sad kako vas volja. Uspio sam se izvući. Sad na ono pravo, bitno i glavno pitanje: Zašto je baba rasturila Striborovu šumu? |
