8 malih pričica o ZET-u - 7.
7.
A bijaše opet jedan, koji mi je pričao kako se "zacop’o".
"Naime…’’, veli on,’’… ja sam imao ženu i malo dijete, a onda sam cijeli dan vozio autobus.
Živimo u malom stanu, jednosobni, zapravo, kako bih ti rekao, garsonjera.
I sretnem ja jednu mačku, dobar komad pa malo pomalo ja se stupim u intimne odnose sa njom i zacopam se! I nikako kući nisam dolazio, nego sam samo vozio autobus i bio sa tom ženskom.
Bio sam se strašno zacopao, a ženi je bilo jako teško, a ni meni nije bilo lako pa sam tako nekako izgledao zapušten, nisam se brijao. Ja sam u to vrijeme htio napustiti i ženu i dijete.’’
‘’A žena?!’’ – pitam ga.
On nastavi:
‘’A ona bi došla na polaznu stanicu pa bi me čekala i dugo bi me čekala, a nekada bi došla sa malom i ja sam pravo bio u krizi pa se odlučim vratiti, a danas - ja ne mogu vjerovati, da sam bio toliko glup. Što ti kažeš na to?!"
Dakle, ZET je kao hrvatsko drustvo - sa mnogima možeš, a sa nekima ne možeš nikako.
odlomak iz knjige "POVIJESNA LUTANJA"
ISBN 978-953-8054-72-3
http://www.digitalne-knjige.com/gavrilovic27.php
