Vozeći se lokalnom prugom Zagreb - Sisak sa prekrasnim i dugim pogledima na exterijer, jer na svakoj stanici organizator puta "HŽ" omogučit če vam bar 20 minuta razgledavanja grmlja i nezaboravan pogled na ostale tračnice... Kondukter će vas bar tri puta pitati jeste li platili voznu kartu, na što će te vi odgovoriti da imate mjesečnu. Nečete ga zbuniti niti ga se riješiti tako lako jer će pitati da li je cvikana. O da više puta, reči će te,.. Da bi nasmijali putnike do sebe sa isto tako istančanim smislom za prizeman humor došlepan sa dalekih istočnih zemalja.
Hočete li molim vas pokazati kartu. E tad mi pukne film na digitalcu...
Pa što me onda jebeš sa cvikanjem i ostalim blesavim pod pitanjima? Mogao si odmah tražiti kartu. Evo ti jebena karta, pa mi je sutra vrati ionako češ je opet tražiti. Na to će on proći nekakvim senzorom tipa "Nikad mješovitom robom" koji gotovo nikada neće zapištati nakon indentifikacije. Vrača mi izmučenu kartu..
Ne i ne, sada si me razbudio, prekino me u čitanju METRO-EXPRESA i slušanju Obiteljskog radija, pa je red da je dobro provjeriš u kompjuteru, pregledaš datume, iscvikaš je više puta i naplatiš mi rezervaciju jer sjedim.
Sa smiješkom će otići, jer je očito da ga zajebavam, a vlak će i dalje stajati u Miočinovićima.
Kume, pa ti spavaš? I to sad kad je naj napetije. Baš smo se odljepili od stanice i na tren sam vidio prekrasan polu osušeni žbun, na kojem je kakala roda ili slavuj, a možda i nekakav vodozemac. Bilo je dosta udaljeno, a optika i nije baš najbolja, kroz ove usrane prozore.
Ja sam ti kume popio dve tri one moje, prepečenice, pa mi se nekako prispavalo.
Znaš li ti moj kume, da su ti te "dvije tri" ubile više tisuća sivih stanica u mozgu. Nisam odolio da ne spomenem, kao apstinent i osoba od struke..
Ma boli me kurac za stanice, ionako na svakoj stojimo.
