Pripadan tebi

35,36,37.....

Pokušavam napisat par riči, u sobi mi je 100 stupnjeva i ništa pametnoga mi se ne vrti po glavi. Ideja koja od koje luđa. Ima bit da sam došla do kritične točke... vrućine.
Dosad mi je sve bilo onako, haj flaj.
Nije da ne volim lito i vrućinu. Volim, baš volim. I šušur i gužvu, more, trumbetanje, beštimanje i cvrčanje cvrčka.
Do određene granice. 32, 33, čak i više, nekoliko dana. Kako znan da mi je prikoviše?
Lipo.
Počeli su mi smetat bauštelci priko puta, udaranje čekića, nalivanje kašuni, slaganje žica, dovikivanje....





Svađam se sa autima isparkiranima svugdi naokolo, naravno, onde di se ne smi i di se ne plaća.
Mamicu van, ne biste tako parkirali u vašoj finoj EU! Tamo poštujete znakove, a ovde, ko jebe nas balkanjerose.
Dabogda pa snig i sve ovo rastira. Pun mi vas je više ku.fer.
A i ovi naši su niko i ništa! Najavili su pauk službu a od toga ni P i sve je opet išlo u pičmač.
Ma doć će pauk... u 10. misec. Of skroz.
A tek šetnica koja je postala parking za motore i aute. Ma neda mi se više trošit riči.





Pukne me na grintanje kad onako mokra do gaćica uđem u dućan di klima piči sve u šesnaest, pa me probije u kosti i u oči. Zaradim upalu očiju, ne mogu se približit kompjuteru a kad čitam, pola krivo pročitam, jer mi je sve mutnjikavo.





Idu mi na živce konobari koji samo šta me ne povlače za rukav.
Ma molajte me na miru!
Jel˙ triban stavit natpis na majicu: I´m from Hrvatska!
Ha, ha.... dobra ideja. Iden pitat ćer jel ima di za nalipit ovakvu naljepnicu!





Da ne govorin da sam počela volit senzaciju i vodu! Bljak!
Cccc.... stvarno neće na dobro.
I meni, koja ne volin slatko, počeja je godit sladoled!
Sladoled..... to je to!
Kako se nisan odma sitila.





I naravno, ne može se spavat po noći!
Povremeno bi najrađe uzela staru dekicu, dobro se namazala autanom i spustila namore. Ispružila se na muliću ili uvalila na provu nekog brodića. Uzela sa sobom čašu vina i gledala u zvizde.
A majketimile, evo zamišljan ovu poviše sebe kako sa čuđenjem gleda di ću!
Cccc.... vruće je.
Nego, recimo da se ovako nešto napravi, reče, napiše, šta ka ono nije baš, jel se može ka olakotna okolnost uzest vrućina?





No dobro, u cilom ovom grintavolitnjem postu ima i nešto dobro.
Spominjala sam onaj mali višak od zimskog papanja i kužinavanja. Nema ga više. Nema više kolutića oko struka. Više me ne mogu zaebavat da san pupasta. Linija je dotjerana.





Aaaa.... sitila san se... mogla bi ja malo skoknit do kužine.

P.S.

Znala sam sa sam nešto zaboravila.
Sinoć je u atriju Muzeja grada Trogira otvorena izložba umjetničkih fotografija " Libija, priča o ljudima" Mejreme Reuter. Ovo je hrvatska premijera, i po prvi put će se vidjeti fotografije nastale tijekom četverogodišnjeg boravka autorice u Libiji.
Na portalu, naravno, ni slova o tome. Najava je bila, ali sa otvorenja ništa.
A vijest je vijest, samo ako se prva objavi.