UTEKLA MI VEČERA
Subota je, lipa, sunčana. Sutra zove nekakvu prominu pa se najbolje uputit malo u điradu. Vozimo se tako priko Čiova. Oko nas vile, kućerine, sve je puno apartmana. A cesta ubibože. Spustimo se malo na plažu i produžimo. Priko puta Marjan, Split.
Uskim putićem vozimo se uz brig. Oko nas masline, rascvitale voćke.
I ondjedamput kočenje.
- Vidi!
Isprid nas se lagano, s nožice na nožicu, sve nekako kolafjaka, prošeta fazan.
Uša u obližnji maslinik.
Malo gleda šta to ja radim.
Nešto kljucka.
Lipo se namistija.
I nesta iz ograde.
I tako, odšetala naša večera. Poučak je naravno. da ubuduće osim štapa, nožica, čekića, pumpe, nožića, u autu nosim i malo veći kamen. I da se ostavim fotića.
A pošto je ova šarena kokošica otišla nema nam druge nego pomalo prošetat putićem, udahnit proljeće i ubrat večeru.
|