IGRARIJE
Kuckam tako ove dane, pišem, brišem. Slažem slike i one su u redu, prolazne. Ali slova. Slova se zapetljaju svako malo. Još je i OK ako sidnem, isključim se i pišem u komadu. Ali ove dane to je prosto nemoguća misija. Toliko toga se vrti po kući da je pet minuti za kompom rekord.
I dok tako pisuckam, svako malo namigne mi tipkovnica žarko crvenim okom. Valjda je i njoj čudno šta ovoliko slova slažem.
- Dobro, dobro…. Vidila sam!
Pričam sama sa sobom.
U tišini vrtim dalje misli. A ona opet… žmig, žmig.
- Oću, evo sad ću prominit bateriju!- opet kažem.
A misli odlutaju pitaj boga di. Kroz maglu čujem šušur u kužini. Ovo moje dvoje ljubitelja kabela nešto prištekaju, uštekaju, raštakaju.
A moja tipkovnica objavi štrajk. Ništa, njente, kjuzo…. Ni šuć ni muć od nje.
Naravno, vanka već mrkla mračina a doma nema duračelica. Tražim po ovom mom stoliću olovku, penkalu. Zanimljivo, u svoj ovoj kartušini se skroz dobro snalazim a pisalice pogubljene pitaj ti boga di.
I sitim se nečega šta sam davno, negdi vidila i bacim se na posal.
Za ovo su vam potribni tuljci šta ostanu od WC papira.
Salvete po izboru.
Pa ih malo dotjerate.
Zaljepite salvete.
Kao držač može poslužit običan upropašteni CD.
I to je to.
Olovčice i kistovi su na okupu i još me uz to podsjete na lito.
Božićna verzija.
Ista stvar se može napravit sa limenkom koju prebojite akrilnom bojom i kad se osuši zaljepite salvetu.
|