Pripadan tebi

U PROLAZU.........

Dva, tri dana nisam bila u Gradu pa sam jutro iskoristila za brzinski pregled. Čisto da vidim je li se šta prominilo. Sve mi se čini da sam malo preoptimistična, ali nema veze. Krečem tako lagano, s noge na nogu. U zadnje vrime imam običaj proć priko stare benzinske punpe koja se preuređuje za turističke autobuse. Ne vidim nikakav pomak. Stanje je i dalje isto. A dobro, možda radovi budu gotovi do devetog, desetog miseca. Općina će i dalje kukat kako nemaju novaca, a novci se gube samo tako.
Na velikom parkiralištu stavljeni su novi prometni znakovi i napravljena je staza za pješake, prilagođena za osobe sa invaliditetom i za kolica. I to je baš dobro, ne triba se provlačit između parkiranih automobile. Ali…. naravno, uvik ima nekakav ali. Po sredini te staze i dalje stoje oni šugavi, stari pitari tako da se s kolicima i dalje ne može proč. Ali, ima i jedna dobra stvar….. konačno su sa te iste staze dignute palete.
Prolazim kroz Grad a na Cimatoriju, isprid Katedrale i dalje stoji kavez. Pa naravno, nije se imalo vrimena za istraživanja i kopanja. To se mora napravit baš sad. Pa triba pokazat da smo mi vridan narod, jel da?











Znam, neki će opet vjerovatno reč kako uvik nešto grintan, prigovaran, žugan, kako meni ništa nevalja. Ma nije da baš ništa nevalja, ali uvik se može bolje.
Sitnice su ovo koje jednostavno bodu oči. To mi izgleda recimo kao da napravim super ručak ( pršut, sir, francuska, rižot, juha, pečena janjetina, riba, rožada, rafioli… ) i sve to poslužim na izmačanoj tavaji ( stolnjaku ).
Ostavimo se spize i ajmo malo na rivu.
Popravak crkve je pri kraju.





Slikar.





Prolazim kaletama. U svakoj se susrećem sa grupama. Na Obrovu sam, stanem i slušam šta priča vodič.
- Ovo je bila granica između siromašnog i bogatog dijela Trogira.
Fotoaparati su u rukama.
- Inače, Trogir je poznat po brojnim restoranima.
Oni i dalje škljocaju. Za oko im je zapelo cviće.





Produžim dalje i srećem još jednu grupu. Pomalo se okupljaju oko vodiča. Sa ponistre znatiželjno promatra jedan psić. I oni dižu pogled i onda se kroz kaletu čuje smijeh.
- Da, to je tipično mediteranski! – kaže vodič.
Ne triban ni gledat, znam da su vidili robu na tiramoli.





A onda dolazi jedan mali, debeljuškasti psić koji u tren postaje glavna zvijezda.





Kad je završio fotosešn vodič objašnjava….. To je palača Statileo. A ovo šta vidite je limun star sto i ……. nisam čula koliko godina. Ovaj podatak nisam očekivala.








Sljedeća grupa zastala je očarana crvenim cvitovima kaktusa.








Opet sam došla do rive.
- Ovo je Loža. Tu se prije prodavala riba. Sad ćemo proći kroz Grad koji je prepun starih građevina važnih za Trogir i za cijelu Hrvatsku. ( Ovo je moj slobodan prijevod. )

Sve ove grupe našla sam na kraju rive.
Naravno, meta fotoaparata je Kula.
I da ne bi ispalo kako ja stalno grintan, evo i pohvale. Kula se počela otvarat ranije.
A sat još uvik ne radi.