SVITLA GRADA
Nakon svog ovog šušura novogodišnje noći i dana pomalo padnu điri. Jer razdužilo se to sve meni više od pola miseca. Trč ovamo, trč onamo, spremi, pripremi, pospremi, donesi. Jednostavno me sve umorilo.Najrađe bi išla bar dva dana negdi di Bog svoga nema.
Jučer pridvečer sam išla malo do grada. A u gradu nigdi nikoga. Skoro. Tek tu i tamo poneko prođe priko rive. Grad je utonuo u zimski san. Bez pahulja i sniga. Spava u tihoj, štipkavoj dalmatinskoj zimi.
A meni je to baš dobra prilika za pokušat škljocnit svitla Grada.
|