Pripadan tebi

OPET JA

Ima jedna tema koja me uvik, ali baš uvik, može natjerat na pisanje.
Zadnja dva, tri dana po portalima se vrte vijesti o pomorcima na brodu Swift Split u Gabonu.
Čitam natpise, pratim vijesti i komentare po portalima.
Žal mi je samo šta mi muž nije doma pa da on napiše post. Ovako, ja mogu pisat samo iz druge ruke.
Znam, možda sam nekima i dosadna sa ovom temom, ali to je moj život.
I evo, trenutno uopće ne znam odakle bi počela pisat.
Neki kažu, zašto ne zovu ITF, zašto ovo, zašto ono?
Zašto?
Pa evo, ni pomorci sa ovog broda ne žele da im se objave imena. Zbog problema sa trenutačnom firmom i sa svakom budućom.
Ako se pozove ITF, možete matrikulu isparat priko prsta.
Naš sindikat pomoraca, Brazzoduro, i ekipa kažu da ne mogu pomoć. A koji kurac onda primaju plaću kad ne mogu pomoć?
Pomorci su velikodušno dobili 2000 $ za spizu!
Ma nu bogati!
2000$ za posadu koja je na iznaku snage.
O isplati zarađene plaće ni spomena.
Možda će se nekima sve ovo činit pretjerano. A nije. Sigurno nije.
Jer pomorci ne vole pričat o teškim danima, o onima koji su ih zajebali.
Bilo je toga i kod mene.
Dosta toga sam saznala tek naknadno, u nekim neobaveznim pričama, čakulama.
U samom početku navigavanja pitam muža: Kako ti je?
A šta će mi reč?
Nikad, nikad mi nije reka: Loše mi je. Teško mi je!
Jer zna da ću se brinit. A ja sam uvik znala! Imala sam predosjećaj. Valjda je to tako za ljude koje volim.
I on je bio u sličnoj situaciji. Voda na kapaljku. Spiza kako se snađu. Izvuka se s broda zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti i upornosti.
Ili recimo, krca se posada u Dubai, na brod bez klime. Nekoliko dana prije na brodu smrtni slučaj. Ukrca se Moj, a o svemu ovome nije ima pojma. Završi u bolnici par dana nakon ukrcaja..
Ili kad te naša renomirana firma zajebe za nekih 3000 $, pošteno zarađenih. A meni su baš tad, u tom trenu jako, jako tribali. Preživila sam ja bez te love a oni su se jako, jako srozali.. Uvik sam ja govorila…. Oteto – prokleto!
Dogovorite ukrcaj, doma isplanirate neke radove, pituravanje stana, škuri. I onda sneba pa u rebra…. Ajmoooo….. nabrod, pod hitno! Nema odgode!
Jebala san mater i kadroviku i firmi i sritan je šta se on nije javija na telefon.
A državi je najlakše poslat uplatnicu za porez.
Sindikatu reč da oni ne mogu pomoć.
!2 000 kuna…..
To je 2000 $!!
Nekome su to 4 penzije.
Netko plaću nije primija nekoliko miseci!
A oni ne mogu pomoć!
Uhhhhh....