Pripadan tebi

ULAZ U GRAD

Ima jedno mjesto pored kojeg svaki dan prolazim. Na zapadnom ulazu u Grad nalazi se nekadašnji Motel.
Nekada, prije rata pripadao je drugoj Republici pa tako sad pripada drugoj Državi.
Naravno, imovinsko – pravni odnosi nisu sređeni i tako je ovo misto prostor o kome nitko ne vodi brigu.
Za vrime rata ovdje su bile smještene izbjeglice. Onda se još uvik nekako moglo proć i spustit na more.





A nekad?
Nekad je ovde bila mala močvara.
Nekad se ovde brao sit i žene su pravile siknjice.








Nekad, ne tako davno, ovde se moglo prošetat. Dici pokazat močvarne biljke, sit, trstiku, šaš.
Nekad su se ovde pravili pirevi, organizirale fešte.
Nekad su okolo ovih zgrada bili mali vrtlići i cvitale su ruže.








Sad?
Sad je to nekoliko ruševnih, derutnih zgrada. Svuda naokolo puno je smeća. Na putić kojim se nekada moglo spustit do mora nabacan je otpadni materijal. Bar je tako bilo nekad dok sam se usuđivala poć tamo.
Sad se ovde nalazi privremeni azil za pse. Psi okolo trče i bojim se spustit i slikat iz bližeg. Pokušala sam, ali me otjeralo režanje ogromnog psa.
Često psi od tamo pobjegnu i dolutaju do kuća, lutaju okolo.
Ili su to možda neki drugi psi lutalice koji se ovdje skupljaju.
Nije ni važno, ovi ili oni, nije ugodno spustit se dolje.








Da se odma razumimo nemam ja ništa protiv životinja i ljudi koji se brinu o njima.
Jednostavno, imam protiv neodgovornih vlasnika koji pred svake praznike ili jednostavno kad im dosadi vodit brigu o ljubimcima, te iste ljubimce izbacuju na ulicu. Pa tako vrlo često i kod nas kraj kontejnera osvanu mali psići, mačkice.
Volim ja životinje, ali nije ugodno kad te pred ulazom dočeka 4,5 pasa. Neko vrime ih nije bilo a prije par dana počeli su dolazit neki novi, veliki.
Tko zna, možda su gazde otišle na skijanje pa izbacili životinje.





Bilo bi dobro kad bi se ovo sa psima moglo nekako rješit.
Ili se čeka da se dogodi zlo?
I nije lipo vidit ovakav ulaz u Grad.