MIR, TIŠINA
Vrime je i dalje nestabilno, nikakvo. Nebo nekako tmurno. Okolo grmi, sparno.
Isto smo se na brzinu spremili i išli namore. Početak je sedmoga miseca, kamp je skoro prazan. Nešto šatorića, vjerovatno izviđači.
Na plaži nema žive duše. U moru dvoje svita. Čudan neki osjećaj, ka da je deveti misec. Nastranu to šta meni odgovara da ne slušan ciku i vrisku, da me niko ne priskače, da nije gužvasto, ali ovo uopće ne sliči na lito.
Kako je more za moj ukus i gušt ipak malo brrrrr, ja san malo okolo slikuckala. Bar me niko nije čudno pogledava.
Cviće iz kamena. Ljubičasto.
Mrežica, sa malim, malim ljubičastim cvitićima.
Kapula se počela pomalo otvarat i pretvorit će se u prilipi ljubičasti cvit.
Cvitić kadulje.
Još nešto malecko, ljubičasto.
Pa nešto bockasto.
I jupiiiii…. Uspila san slikat leptirića.
Kojemu san nakraju dosadila pa je skupio krila. Sakrio se. Pretvarao da ga nema.
Ulovljeno je nešto malo mlekinja. Čisto onako za gušt.
Uglavnom…. dvi, tri ure provedene u miru i tišini.
Mlekinje san pripremila na malo maslinova ulje, luk, prtesimul, malo vode, malo bilog vina i to je to.
|