Pripadan tebi

PADA KIŠA, JA BRIŠEN

Kiša već danima neumorno pada, pada. Dosadila je više i blogu i vragu. Vanka nije baš poželjno izlazit jerbo se smočite do mudanat. Roba se ne može prat jer se ništa ne suši. I jer niman di prostrit.
I šta onda radit na ovako ljigavo, bljuzgavo vrime?
Nikidan mi je @galeb ostavija komentar da mi je pribukiran mail.
A ja mail stvarno rijetko koristin. Samo…. sandučić nisan praznila biće i godinu dan. Pa se prikrca.
I prvo čega san se uvatila sređivat je brisanje pošte.
Ali, nisan mogla sve izbrisat jednin potezom, jer nigdi niman zapisane mail adrese. One šta mi tribaju uglavnom znan napamet. Uglavnom. Jer nikidan se jednoga nisan nikako mogla sitit.
I tako san krenila u akciju čiščenja i usput otvarala jedan po jedan.
Bilo je tu svašta…. forvarduša, slika….. ma svačega.
Neki su izazvali smiješak, neki …. Aj… nećemo sad baš u detalje!
I da znate, ja van pišen jako kratke postove ali mailovi…… oni mi znaju bit prilično dugi.
Ozbiljno! Ma, najozbiljnije.
Ovo je živa istina!





U napadaju sređivanja korespodencije uvatila san se i raznoraznih kartušina koje uvik iman pri ruci. Čisto ono ako mi padne napamet štogod pametnoga. Nažalost, u zadnje vrime sve manje i manje.
A o čemu se pametnome može pisat na ovako šugavo vrime.
Moš drobit samo zvizdarije.
A koliko se tu tek karte skupilo. Čitan, čitan….. smijen se.
Bacan u škovace.





Ista stvar sa slikama. Kad uspijen ulovit slobodan konpjuter samo se prištekan i poskidan slike. Pa skidan, skidan…. slike…. ne robu…ccccc!
I onda se nakupi more toga…. puno puta i neupotrebljivog. Pa san izbrisala ko zna koliko slija.
I zato sad ne mogu pronač jednu super sliku. Jedne crne mace.
Ne ženske, nego prave mace!
Lipe, crne!
Ko zna, koliko san smantana možda san je kome i mailon poslala!
Moli se nalaznik male crne mace da se javi!




I onda mi je sve skupa dosadilo to pusto sređivanje pa san lipo počela čitat poeziju.
Ma koji me đava tira ne zna ni sama!
Jer ja san zapela već na prvoj pismi.
@Marčelina…. Uh…. Ona tvoja pisma!
Prva, naravno!





A ta pisma upalila je jedan klik u glavi i ja se ponovo nisan makla dalje od računala.
Uvatin se power pointa. Moja Starija ćer pravi super prezentacije i mene sve to nešto kopka. Posložila san slike, boc vamo, boc tamo…..nije doduše ka šta Starija radi ali za nekoga informatički polupismenog tko se prvi put susreća sa svim ovim ocjena -2.
Ma naučit ću ja i ovo!
E!





Slike koje ste imali priliku gledat slikane su u Splitu, na pijaci. E, i to je bija nastavak onog posta od tamo, ne znan ni ja kad.
Asti… pritvorili su mi se postovi u meksičke trakavice.
Vidiš… mogla san ubacit i marijače!





Znate šta…. Ja se cilo vrime pitan kako neko može napisat post i komentar od 5000 znakova?
Kod mene dosad 455 riči. Moran priznat da je ovo svojevrstan rekord. Odavno nisan izgovorila ovoliko riči.
Hmmm…. A da pristanen malo, a!
Bilo bi bolje… jer ionako ništa pametnoga nemate za pročitat!





Za napisat ovi post tribalo mi je jušto deset minuti. Neš ti posta.
Još toliko za posložit slike.
Kategorija…. Dubokoumne južinasto - zbrčkane misli nezaposlene domaćice koja nema fejsbuk ni MSN.