DANAS I JUGO VOLIN
Jugo je…. teško, tmurno.
I sad bi ja ka ono po običaju tribala štogod i napisat.
Dok ne smislin ništa pametnije pisat ću o jugu.
Zašto mi uvik grintamo na jugo?
A jugo je jedan tako lipi vitar.
E, a šta se čudite?
Ko van može bit bolji izgovor od juga? Možete ga upotrijebit za sve i svašta.
Recimo…. meni je to odličan izgovor kad počnen pisat i lupetat po tipkovnici, onako šta mi padne napamet. Kad prsti sami lete, kad baš i ne razmišljan puno. I kad odma pritisnen… objavi…. bez puno razmišljanja. Jer kad god promislin o onome o čemu san pisala, sve ostane pohranjeno negdi u nekoj mapi. Evo i sad san pronašla neke takve tekstove. I većina njih je pisana za vrime južine.
Onda…. kad van se doma štogod ne čini, lipo rečeš: Ajjmmmeeee šta me ništo ne sladi. Ima bit da me jugo jutros puntalo u škinu kad san odila priko mosta.
I usput dobijete odgovor: A koji te đava tira priko mosta na ovo jugo!
Pa onda…. triba šunprešat brdo robe.
I za ovo možete okrivit jugo. Ko je to vidija šunprešavat po južini. Vruče mi je od samoga juga, pa se onda još grijat uz šunpreš.
A znate i za oni izgovor….boli me glava….
Još bolje legne kad je jugo….samo dodaš: Od ove južine me straaaaašnoo boli glava!
Ili se onako iz čista mira ispružite na dvosjed i obznanite…..Uhhh, baš mi je nešto pa tlak!
Mogla bi ja sad ovako još malo brojit. Ali danas neću grintat. Meni je danas baš lip dan.
I ništa mi neće ovi dan pokvarit!
Ni oblačno nebo. Ni kiša.
Noćašnja kiša mi je baš lipo godila uhu. Tiho, tiho, uspavljujuće.
Sitila san se o čemu bi mogla pisat.
Neki od vas se možda i sičaju kako mi je bilo lani kad mi je redom počela crkavat tehnika. I kad sam na radnom stolu imala staro računalo, laptop, dva miša, tipkovnicu, skener , printer, dva telefona, dva mobitela I svašta još. I da sam sama povremeno minjala kartice u računalu.
Zašto ovoliki uvod?
Opet!
Počelo je opet!
Nestalo mi je crne boje u printer. I lipo iden u grad, tražin.
Nema originala, nema zamjenskih.
Pa znate, to van je stari printer triba posebno naručit.
Ma je stari, ali ispravan je, služi me!
Šta bi tribala, bacit ga!
Uglavnom, nisam uspila nač boju. I onda se netko pametan sitija i reka mi da kazetu odnesen na punjenje. OK. Odnesen. I sutradan dođen po kazetu. Momak mi kaže da je ispravna i puna!
Ajme, meni!
Crka printer!
I sve iden doma i brojin. Jer uz maturanticu i brucošicu printer mi je neophodan. A i meni povemeno triba.
Ma čekaj…. sitin se…. nikidan san printala u boji. Onda ne može bit pokvaren.
Hmmmm…. nešto ne štima.
Onda san lipo izvukla printer, uzela lanpadinu, mužev alat, kacavide, kombinirke. Naravno, ne razumin bože tebe, ali vidin tamo di dođe kazeta da je sve crno.
Onda je Starija držala lanpadinu a ja san sa štapićima za uši pokušala sve to očistit. Tu se jednostavno nataložilo krcato crne bojei sve mi je to izgledalo ka mazut. Ne triban ni govorit da san se sva ispaštročala, parilo je da fumare čistin.
Da ne spominjen beštime.
Da ne govorin da san primrla od straja kad san odlomila jedan veliki komad…. mislila san da san sve spizdila. A to je ustvari bila samo nataložena boja.
I onda lipo ubacin kazetu nazad. Upalin printer, stavim ga da printa.
Iiii….. jupiiii…. Radi!
Za danas bi bilo dosta!
Jesan vas udavila?
A ništa…. samo lipo promislite da je južina!
Slike?
Sve su i z arhive…. neke možda već viđene, ali nije mi se dalo pritraživat po postovima!
Jer….. ko je to vidija poć slikavat na južinu!
|