SAMO MALO TRIBA
Kako jedan sasvim običan dan pretvorit u malo drugačiji? Ne bi baš rekla neobičan.
Kad vam je dan bezvezan, nikakav, kad ni sami neznate što vam je….. šta vas može raspoložit?
Netko će vjerovatno posegnit za raznim adrenalinskim zabavama. Ingovi svakakvi…. rafting, kanuing, kanjoning i na kraju jedino na što me ne bi tribalo puno nagovarat… konobing.
Aj, dobro, evo priznajen da bi se u jedno od ovoga ipak upustila. Osim konobinga, naravno.
Ali to svakako nije moja prva pomisao, prvi izbor da sebi ulipšan dan.
Prijatelji planinari su mi predložili planinarsku školu.
Evo sad moran ovako javno priznat da mi ta zamisao uopće nije mrska, bez obzira šta ja njih u svakom komentaru malo zezam. Grintan na njihovo pentranje! I šta ja mislin da ja nisan baš za to. I da bi me ovako miižerjastu pogubili dikod po putu….. ili bi me otpuhala bura! Ili bi me zatrpa snig!
Ustvari je glavni problem šta mi se ne ide samoj.
Ma valjda se još nije dogodija onaj pravi klik u glavi.
Šta mi može ulipšat dan?
Šetnja po rivi.
Ćakula sa meni dragim svitom.
Ponekad je to samo osmijeh na licu drage osobe.
Ili jedan pogled upućen meni.
Možda samo jedan lagani dodir. Ili samo poljubac u obraz.
Ponekad mi je dovoljno pročitat neki dobar post, ponekad čak samo komentare, jer nekad su komentari još i bolji. Ponekad mi je dovoljno da ispišen neki uvrnuti komentar.
Ili da ujutro najranije, onako snena i nikakva dobiijem mail radi kojeg mi je osmijeh na licu cili dan.
Ponekad je to običan poziv mobitelom.
E baš jedan takav poziv, ujutro najranije, u petak, taman kad san objavila onaj post o običnom danu je prominija cili dan. Ne bi baš rekla da je dan posta neobičan…. Jer meni je branje grožđa normalno i do prije nekog vrimena bilo je skroz uobičajeno.
Bilo je ovako.
Ja sidin za konpjuteron…. post objavljen…. zvoni mobitel!
Ajmoooo….. pokret ….. obukuj patike… idemo brat grožđe!
I štaš sad…. oš neš… moraš!
Spremim se na brzinu, potrpam sve u ruksak. Još san usput tribala uzest nožice u auto. Spustim se, otvaran portapak…. Naravno, kod mene umisto nožic u autu maska i peraje. Kad san ih izvukla onako najranije bilo je: Bentigospu tebi i vinjeti, najranije su ti pizdarije na pameti!
Ma di najranije, od šest uri san budna!
Došli smo do vinograda, bere se bilo grožđe.
Nije to posal uopće težak. Kad je ekipa dobra sve prođe u smijanju i veselju.
Pobrali smo svak po jedan red.
Pa marendali. A bože moj….. triba marendat, da ne afanamo dikod između koje loze.
Pa laganini nastavili branje. Nije toga bilo puno, našla san vrimena i za škljocanje.
Nakon branja, grožđe je ubačeno u traktor.
Bačva se pribacila u podrum.
Grožđe se samlilo.
Naložija se oganj.
Spremile gradele.
Naravno i pojilo sve spremljeno.
Malo, samo malo triba da bi se sasvim običan dan pretvorija u lip i ugodan.
|