OBIČAN DAN OBIČNE ŽENE
Petak. Još jedan u nizu. Još jedan možda sasvim običan dan.
Svi su moji dani sasvim obični.
Običan dan, jedne sasvim obične žene.
Ponekad sasvim vedar.
Ponekad grozno južinast.
Takav da bi se najrađe pokrila da nikog ne vidim i da nitko ne vidi mene.
Kraj tjedna.
Meni osobno ništa ne znači. Dan kao i svaki drugi. Nekad bolji, nekad gori.
Dan sa puno svaštaništa u sebi.
Dan bezvezan…. Bilo bi bolje da sam jučer pisala post. Jučer me baš nešto išlo pisanje a nije mi se dalo sidit.
Nikad samnom na zelenu granu.
Šta ću radit za vikend?
Ne znam. Pošto se više ne kupam a i zove prominu vrimena, počet ću pomalo sređivat zaostatke koji su se s vrimenom, odnosno, zbog nedostatka vrimena nakupili.
Ono uobičajeno, roba, šunpreš, slaganje, prislaganje, tramakavanje svega i svačega.
A cilo ovo lito nakupija se i popriličan broj slika koje sam samo skidala i slagala na konpjuter u svoju mapu. Ka kad slažen robu na katrigu. Pa mi s vrimena na vrime namiguje sa stolice.
Tako se i moja mapa prikrcala.
Pa na kraju ima tu svašta. Upotrebljivog, nikakvog, lošeg pa čak i onog sa čim sam zadovoljna.
I sad to triba sve malo posložit, štogod izbrisat, pa snimit.
Ma bit će čini mi ovo sasvim običan vikend!
Običan vikend sasvim obične žene!
|