Pripadan tebi

MOJA VEZA S NJIM

Volim slikavat brodove. U mojoj kolekciji nakupija se popriličan broj slika. Ima kod mene svakakvih brodova, modernih, novih, starih,šarenih, malih, velikih, drvenih.
Najdraži i najlipši su mi drveni brodovi, rukom rađeni. Drveni brod ima dušu, u njemu je ostala duša meštra, kalafata. U njega je utkana sva ljubav prema moru, brodu, drvu.
Vrtim slike, vrtim sjećanja.








Još od najranijeg ditinjstva vezana sam uz brod.
S brodom se išlo na otok, kod babe i dida. I dida je ima mali kaić s kojim smo odili namore, u ribu ili se provozat po vali. Ali samo na vesla. Ili bismo na vesla išli iz Grabuli u Selo.
Često smo s kaićen odili u Trogir u provištu. Jer u to doba je na Drveniku bija samo jedan mali dućančić.





Nakon toga dolazi vrime škole. Onda, u ono doba bija je običaj da cila škola ide s brodom na izlet. Bija je to pozdrav proljeću. Obično bi se išlo na Šoltu, mislim da smo jedan jedini put išli na Brač.





A tu su onda i jedrilice. One su bile moja svakodnevnica. Posebno noću, kad bi puhalo, pa bi one šuškale, šuškale, klapale.
Bilo je noći kad bi kvragu dala i jedrilice i bocele i vitar.





Nakon toga dolazi doba odrastanja. Danas se ide na kupanje skuterom, autom. Mi smo u naše doba odili brodom. Jer bilo je normalno imat brod. Kupali se, vozali naokolo, obilazili vale. I ka šta sad naša dica sidaju bez straha na motore i paze da ih se ne vidi tako smo se mi krcali u brode. Uvik je neko ima brod.
Ja bi obično išla u Šaldun i tamo su me kupili s brodom. Ka ono…. da me doma ne bi vidili. A u Šaldunu me vidilo po Čiova. Bilo bi bolje da san se ukrcala odma ispod kuće.





Onda dolazi ono malo ozbiljnjije razdoblje, isto povezano sa brodovima….. kad je moja Starija govorila….. tata je na škev…. pavi bodove!
Bilo je to lipo, mirno razdoblje.





I sad onaj malo teži dio povezanosti sa brodom.
Devedeseta, rat, ostanak bez posla, navigacija.
Duga, duga….. preduga. Komunikacija nikakva, satelitska, brzinska.
Odlasci – teški!
S vrimenon sam prestala odlazit na aerodrome.
Dolasci – puni radosti.
Sve je to sa sobom vuklo nesigurnost ukrcaja. A kasnije nesigurnost ostanka kući. Iznenadni pozivi i odlasci postali su normalni.
Ma svašta bi se tu dalo ispisat. Jednom već jesam i ne želim ponavljat. Neki će se možda i sjetit toga posta.
S vrimenom komunikacija postaje bolja, mobiteli, mailovi.
I mislila sam da ovde prestaje niz.
Pa bacim oko na ovaj moj plavi blog. I sitin se još nečega.








Šta se komjutera tiče, bila sam totalna neznalica. Doslovno nisam znala računalo upalit. Pomalo san sve to savladala, usput učila dicu.
I onda su me dica pritekla i učila mene. I tako jedan dan prije otprilike dvi godine čujen ekipa kod mene priča o tamo nekakvim blogovima. Čujem na TV da se spominju blogovi.
Pokupim se ja i odem na internet.
Otvorim naslovnicu blog.hr.
Prvi blog koji sam kliknila …. naravno, pogađate – brod u boci -.
Otvori se stranica…. vidim Trogir…. meni odma osmijeh od uha do uha… ovo je netko naš!
Pročitam post i nakon nekoliko pročitanih skontan tko je autor bloga.
Tako je počela moja anonimna zafrkancija.
Da se sad puno ne ponavljam, ostatak priče većina od vas zna.
Nakon par miseci, na nagovor, kad sam skupila dovoljno hrabrosti ili ludosti otvoren je i ovaj moj blog.





I sad se evo pokušavan sitit jesam li još nešto zaboravila.
E, da, nešto jesam “zaboravila” ali to nije toliko važno za ovu priču iako je isto vezano za brod. To je jedna sasvim druga priča.





A sve ovo jer sam prije dvi večeri išla kupit ribu na koču. I nasmijala se onako lipo, od srca.
I u tren mi je skoro sve ovo prošlo kroz glavu!








A sad iden vidit postoji li kategorija brodovi.
Mislim da ne!
Hmmm…. mogla bi ovo uvalit u kategoriju…. ženski kutak.
Ili možda u erotiku? Sex?
Zašto ne? Ko kaže da ovde nema erotike? I sexa!
To ide uz svaki brod.
Ma ne, ne……. ovo je kategorija ljubav!
Ljubav prema moru, brodu, suncu, Dalmacji!




Sad ću usput povirit u statistiku. Nisan odavno.
Ajmo se kladit…. Broj riči u postovima i dalje 52.
Broj postova sa slikon….. 0!
Ma stvarno, mogla san tu i tamo petat koju sličicu!
I još triba smislit naslov!