Pripadan tebi

KAO NEKAD

Fjaka i vručina uzela je danak i u blogosferi. Sve nas je manje, svaki dan netko nestaje, objavi odmor ili skroz ugasi blog, nestane.
Morat ću malo napravit pospremanje po boksu.
Uglavnom, vikend je….pisat nešto dubokoumno sigurno neću.








Vruće je, sparno.
Gužva u gradu je neopisiva…. To se jednostavno mora doživit, pogotovo petkom kad je riva puna jedrenjaci, kad je smjena gostiju, marina prepuna a jahte koje se ne mogu vezat za rivu stoje usidrene isprid Kule.
Ujutro je grad pun autobusnih gostiju i svako jutro dio san neke nove grupe. I nema druge nego strpljivo hodat skupa s njima i pratit njihovog vodiča. Nekad ih zaobiđem i skoknem kroz kalete, ali naslušala sam se ja jezika i jezika. Ma da je bar engleski pa da bokunić štogod i razumin. A ovako …. češki, francuski, japanski…..








Znan da će sad neki reč kako smo mi doli uvik nezadovoljni, kako smo izvicijani. Grintamo kad je prazno, grintamo kad je gužva, kad je zima, jugo, bura, vruče, ladno.
Ali, morate nas malo i razumit, kad upeče sunce u ovi kamen mi svi pošenpjamo.
E, a to nan je i dio imiđa.
A šta bi ja sad pisala da bokunić ne grintan.
A da nan je to stvarno urođeno uvjerila san se i popodne.








Uglavnom, triban popodne skoknit do Čiova. Ovo skoknit je otprilike 20 minuti nanoge u normalnim uvjetima. A kad san u fjaka – fazi oko po ure.
Grad krcat…. i opet se mislin…. šta se ovi svit ne kupa. Pa još svi vuku sa sobon kamere, digitalce, I još bi se tribala svima sklanjat da kome ne uletin na sliku.
Više se nikome ne mičen…. baš me briga….nek me slikaju!








I onda se triban nać sa Starijon, tražimo nekakve sandale, japanke.
Idemo kroz grad…. a ona grinta gore od mene!
Di vas đava nosi?
Šta se ne kupate?
Motaju mi se podnoge!
Lipo ja kažen…… jednostavno smo takvi!








I onda mi padne napamet kako je prije sve bilo puno jednostavnije, mirnije.
Kroz kalete su težaci imali konobe, prodavalo se vino.
Kad bi se otvorila konoba na vrata bi se obisila grana šta je bija znak da je konoba otvorena.
Stavilo bi se nekoliko stoli, veliki banci.
Vino bi se točilo iz bačve!
Sićan se kad san bila dite, konoba mi je bila ispod kuće, puno vrimena provela san oko te konobe.
Točila vino u žmule.
Izgubija se lipi stari običaj.
Na mistu starih konobi otvoreni su poslovni prostori, dućani, kafići, restorani, suvenirnice.
Važno je samo za koliko eurića ćete iznajmit prostor, koliko su van popunjene sobe i apartmani.








I ne, nije mi se pokvarija digitalac. Samo se malo igran s njim.
Istražujem mogućnosti. A kako su crno bijele fotografije teško dostupne, pokušala sam nalo dočarat na ovakav način!