TAJNE SU SKRIVENE
Kad san slikavala ove crvene ruže odma mi je pala napamet pisma:
Ruže su crvene
Tajne su skrivene
Slatka je muzika
Al nije kao ti.
Mislim da su je pivali Crveni Koralji.
I sad mi se uz ove slike cilo vrime vrti ova pisma po glavi.
A ne mogu se sitit početka pisme.
Sitit ću se…..
Sitit ću se……
Čuvala sam ove ruže za posebnu priliku.
Ali koja bi to posebna prilika bila?
Rođendan?
Godišnjica?
Je, posebni su to dani.
Ali…. zar svaki novi dan nije posebna prilika?
Zašto u ovaj poseban, vruči, litnji dan ne bi uživali u ovim lipim crvenim ružama….. zamislili njihov miris, miris kiše u zraku, nešto opojno, vatreno, strasno?
Ustvari, već sam pomalo bila zaboravila na ove sličice.
Ali, jučer popodne sam bila u gradu, lunjala okolo po dućanima, grintala na turiste koji umisto da se kupaju, motaju se meni pod noge.
Nisam imala ništa konkretno u planu za kupit.
Ali onda sam vidila lipu, bilu veštu sa velikim crvenim ružama.
Dužina – malo poviše kolina. Taman dužina koja mi odgovara.
A čini mi se da mi dobro stoji.
Aj, dobro, ovo će morat provjerit neko drugi!
Ali, najvažnije je da je meni zapela zaoko isprve!
Samo kako je veštica bile boje triban pod hitno malo pocrnit!
E, da, sitila san se početka one pisme!
Još u prvom razredu
Ja sam zapisao
Tebi u spomenar
Na prvi list!
Ruže su crvene…….
Tajne su skrivene.....
|