Pripadan tebi

MATURALNI PLES

Finila je i ova!
Proša je maturalni ples i sinošnja zabava u Primoštenu.
Možda će neki sad odmahnit rukom i reč neš ti…. ali nije baš tako.
Ali to se tek vidi kad dite dođe u tu dob. I onda želite napravit sve, ali baš sve, samo da bude zadovoljno, sritno.... da se tu večer lipo provede i da maturalnu večer i ples zauvik zapamti.

Same pripreme bile su povremeno naporne.
Vesele.
Na momente stresne.
Dici su ipak bili zadnji dani škole.
Tribalo je još malo učit, neko ispravit neke ocjene, odgovarat. Uza sve to triba kupit robu i sve ostalo.
Naravno dobar dio svega ovoga izvukli su roditelji.
O samom kupovanju vešte već sam pisala.
Nakon toga tribalo je kupit cipele. A virujte, neznan šta je gore kupovat!
Veštu ili postole!
Obilazili smo dućane, provavali, ali uglavnom su u ponudi zlatne i srebrene sandale, štikle. A nama triba crno sa ne prevelikom petom.
Dobro, aj, nismo baš puno ni lunjali.

Cipele su kupljene.
Dvi najvažnije stvari su obavljene.

Kod nas u Trogiru je običaj da roditelji doprate maturante do hotela, slikaju se, popiju piće, popričaju sa drugim roditeljima.
Znači ne može ni mama poć ka najgora šuša.
Mislin se bi li obukla suknju ili hlaće. Na kraju su moj izbor ipak bile crne gaće i košuljica. I naravno postoli na bokunić taka.

Nakon ovoga kreće ugovaranje i zakazivanje termina za manikuru, šminkeraj i frizeraj. I triba sve to organizirat da ne bude kašnjenja i zastoja.
E ovde je glavnu ulogu odigra mobitel.
Kad smo sve to lipo izorganizirali tribalo je još poć šetemanu prije u frizera na šišanje i pituravanje.

A onda dolazi nared traženje torbice.
Tražimo crnu, malu jednostavnu torbicu i došlo mi je za popizdit jer u Trogiru ništa ne možemo pronać. Opet moramo u Split.
A sve triba uskladit sa školom.

Srida – zadnji dan škole
Maturanti gimnazijalci su imali organizirano na Malariju di su proveli dan pivajuć i plešuć, nakon čega su navečer opet išli u svoj omiljeni kafić.

Četvrtak
Navečer sastajanje u jedne cure, vježbanje himne i sastavljanje vrabca.

Petak
Danas je taj dan.
Počelo je ujutro u 7.
Mazanje noktiju, pa šetnja po gradu. Nakon ručka pravljenje frizure. Odma nakon toga na šminkanje. Umisto mene u pratnji je bila Mlaja. To joj je bila kao generalna proba….. jer dogodine je repriza svega ovoga.
E sad već počinje lagana nervoza…. promenada kroz kuću….. oblačenje….. pa nemogu namistit glupi pojas…… pazi kosu…. nemogu zatvorit boršu
Nemože stat šminka…. vadi vanka…. ne triba mi šminka….
Koje ću rečine stavit….. baš me briga ionako se nevididu……
Pristani me više slikavat….. baš si dosadna……

I oko 19h pomalo krećemo. Iskrcali smo se isprid hotela. Maturanti se pomalo skupljaju…. uzbuđenje na svakom koraku…. ne zna se ko je sritniji oni ili ponosni roditelji.
Kamere snimaju na sve strane.
A tek aparatići.
Blicevi na sve strane.
Slikavanje sa prijateljima iz razreda…. sad dok su još ovako normalni.
Slika je bezbroj.
Skupljaju se pomalo u hotelu, traže svoje parove, prave špalir.
Ali, jednostavno su mi prebrzo prošli, nisam ih stigla slikat.
Naravno da nije ostalo na ovome…. nas tri-četiri mame i jedna seka spustili smo se za njima i došli do sale.
I uspili smo ih vidit kako ulaze u salu…. kako uvode profesore.
I onda smo otišli…. nek se dica zabavljaju.

Subota - ujutro
Doma se došlo sa cipelama u rukama.
Pregledale su se slike.
Naravno, sad je sritna šta je mama slikavala….
Ajme, vidi ovu sliku šta je dobra…. Kad si ovo slikala?
Slikala san kad ona nije vidila i to su najlipše slike!
I pravac postelja. Jer večeras je repriza u Primoštenu.
Još samo da to prođe kako triba!

Nedilja - ujutro
Došle su doma, kupatilo i pravo u postelju.
Fala bogu….. ništa se nikome nije dogodilo, a to mi je najvažnije.
Obično bude nekakve tarapane…. prijašnjih godina je bilo i saobračajki i poginulih i svašta.

Preživili smo sve ovo.
Ja evo pišen sve nekako na brzinu, kako mi dođe, bez nekakvog velikog reda…. ne mogu još uvik nać prave riči.
I ne želim uopće tražit neke druge riči, neke bolje, niti ovo ispravljat i slagat možda nekako drugačije!
Još uvik sam pod dojmom svega ovoga.
Sve se još pomalo slaže u glavi.
Gledan slike i smijuljin se…. ima svačega….

Pitate se di su slike…. ipak će ovo ostat jedan od rijetkih postova bez slike a sa puno riči.
Jer ne volim nikoga stavljat na blog bez da dobijem odobrenje.
A tražit od svih odobrenje i objašnjavat zašto je, ipak mi se ne da.

Usput sam bacila oko na ovaj kalendar sa strane. Uza sve ovo čak sam uspila održat nekakav ritam na blogu i čak redovito objavljivat postove.
Naravno da mi je bija gušt, jer u tu uru vrimena koliko mi otprilike triba za pripremit post ako san od volje, bi se jednostavno malo odmorila.
E, i sad je dosta pisanja!
Ma ipak sam malo umorna….. sad, kad je sve gotovo i kad se mozak počeja opuštat čutin lagani umor!