KUD PLOVI OVAJ BROD?
“ Vidiš, moga san se poć malo utočat na Baće! “
- Ma bogati, a da nebi i na picigin bacija? -
“Asti miša, koliki si, satrat će me auto, eno mi sviraju a ja te još nisan ciloga uslikala!”
“ A di ćeš ti….. opppp…… staniiii….ooooo…… odo ja!”
“Ejjjjj….. a da ne bi slučajno kroz ulicu….. pa nije ti ovo Venecija!”
“ Bući, bući….. ma vidi šta si mići!”
“Jabuka, Blitvenica, Palagruža?????
Pssssssttttttt!
Ne smimo reč poštu!”
“Ccccc….. vidi ovoga….. naletija na svitlo!”
“Bay, bay!”
Bez komentara, ali mi je ova slika baš lipa.
“Još malo pa ću niz navoz!”
Ovo je slikano samo uru vrimena prije porinuća.
Jeste kad bili na porinuću broda?
Teško je opisat osjećaj kad stojiš ispod ovakve grdosije, onako mali, mali. I čekaš.
Osjećaš uzbuđenje, nemir. Sve oči su uprte u bocu, jer kad pukne boca, otpusti se štoper i brod pomalo počne klizit po saonama.
Čuje se škripa. Klizi pomalo.
A prvi dodir s morem, prvi poljubac s morem je nešto veličanstveno, nezaboravno, posebno.
Neka ti je mirno more!
|