ČETRDESETAK
U moru ponekad čak i čudnih i neobičnih ideja šta se rađaju u mojoj glavi jednu sam konačno realizirala. Ma nije ustvari uopće čudna samo malo zvrknuta.
Jer iz Trogira poć u Velu Luku na kavu ipak je malo zvrknuto.
Kava udaljena 42 milje. Koja milja gori, doli nema veze.
Rekli bi ovde kod nas: A kad ti more bit!
Može, ali mi se isto tako tribalo poklopit nekoliko sitnica da bi se uputila.
I tako lipo san se ujutro uputila na bus.
Na izlasku iz busa dočeka me ovakvi pogled.
Puno, puno šatora!
Sve je spremno za sajam nautike!
Onda laganini šetnja do broda.
Veći dio puta san provela u điradi i slikavanju.
Guštala u suncu, moru, vitru.
Nemate pojma koji je to gušt stat na provu i pustit da van vitar mrsi kosu.
Koji je gušt slušat more!
Štrapanje!
Slikat!
Hvar!
Onda ručak. Ručak bi najrađe priskočila. I mislin da će bit dovoljno kad kažen – brodski trovač!
Lipo su rekli da može slobodno se kandidirat za poć kuvat mister prresidentu!
A ebate, ako bi njemu naškodilo ka i meni, evo ja mu odma dajen priporuku!
Prvi je april, padaju svakakve batude. Još malo vozanja i konačno Vela Luka!
Prijateljica me dočekala.
Popile smo kavu. Ispričale se. Ma čujemo se mi svako malo na telefon , mobitel, mail. Ali ovako je nešto posebno. I da znate….. malo smo i vas ogovarale.Jer čita ona moj blog i komenatre.
Pa san puno, puno slikavala. Toliko puno da mi se baterija ispraznila.
Vrime povratka je brzo, prebrzo došlo.
I ovaj put san bila pametnija. Večeru san priskočila. I ponovo guštala u moru.
I zalasku sunca!
|