ŠESTICA
Šest miseci moga bloga!!! 99. Post!! Prava mala obljetnica, fešta!!!
Čini mi se ka jučer da san uletila ovde, počela lutat i skitat, krenila u ovu avanturu, počela pisat. Ispočetka prilično zbnjeno jer nisan imala blage veze o svemu ovome. Zahvaljujući podršci i pomoći prijatelja prošla san prepreke i kritične trenutke. A bilo ih je, bilo... Dva puta san tila gasit blog. Prvi put je križić već bija u kvadratiću, uključila san mozak i odustala.
Drugi put... ajmo reč... južina u glavi... ali nema veze.... idemo dalje....
Od samog početka se žalin da ne znan pisat. Ma nije da neznan, samo jednostavno mi u svako doba riči ne izlaze! Puno lakše se snalazin sa slikama.
Sve svoje zbunjene, tužne, depresivne, radosne i vesele tenutke podjelila san sa ovon svojon škatulicon. S nekima od vas od samog početka. Znan ja da ja digod zbrljan i sa poston i sa komentarima, digod budu čudni, ali to je jednostavno tako. Često neman inspiracije, neman blage veze o čemu bi pisala.
Ali, evo gura se malo, pomalo!!
Tila san samo reč da san prije bila malo komodnija u pisanju i komentiranju šta ne znači da ja svoje ne rečen!!! Ili ovako – ili onako,malo zaobilazno!!!
Prije tri miseca nisan bila sigurna da ću nastavit pisat. Nisan ni sad!!! Ali dok traje, dobro je! Još uvik mi je gušt bit ovde!
Znači, čitamo se i nadalje, ne bandajte svaku, neke ispisane riči samo su trenutna rekcija, neke su malo promišljenije, nešto je skriveno, prikriveno, nije za svačije uši, ustvari oči!!! Ali, tako van je to.
Još jedan put fala svima vama šta svratite u moj kutak, bilo stalno, bilo povremeno i ostavite svoj trag!
Sljedeća obljetnica..... godina dana.... ako buden tu!!!!
|