Pripadan tebi

KRUH SA SEDAM KORA 2. dio

Ovaj post je u biti komentar na @zuzin post, ali pošto je jednostavno predugačak evo ga ovde. Većina vas @zuzu je pročitala ko nije... tamo u nje na čitanje...pa ovde.
Draga moja, sve smo ti to i mi probali, rad na kraju i to. I mi smo došli do istog zaključka, manje smo skupa nego kad je na brodu. A vrime kad je doma nastojimo maksimalno iskoristit i sve šta radimo, radimo zajedno. Dok je na brodu nastojim ga šta manje zamarat pizdarijama tipa kakvu su dica ocjenu dobili. I moj je oficir i znam da mu je puna kapa broda, posade i svega i da mu je teško. Ali teško je i meni. I njie baš tako depresivan ka tvoj, jednostavno je prihvatija takav život. I draga moja, ja ti svoga lipo pustin da se odmori koliko mu triba, ne zvocan, a onda mu uvalin alat u ruke, napravin popis i nek se vata posla. A zašto bi njega dočeka i njegov dil posla sređen?? Znan da ima veliku odgovornost na brodu ali ni moja odgovornost nije manja. Jer triba ovo dvoje dice pravilno usmjerit, triba sve držat pod kontrolom a nije to baš tako lako. Sve važne odluke vezane uz odgoj i njih dvi ja moran donit sama, a nije to baš uvik lako. @Zuza draga meni se čini da si ti svoga Popaja malo previše razmazila. Ja samo mislim da maženje i paženje zaslužujem i ja u jednakoj mjeri.
Teško mi je kad ide na brod, onda san cila nikakva, zbunjena, nervozna. A kad me uvati žuta minuta rasplače me obična pisma. Ovaj put mi je sve prošlo puno lakše jer me @brod nagovorija da otvorin blog tako da jednostavno ovde nešto istresen. Ne koliko bi tila, ali dobro dođe i ovo malo, a dosta se toga i kroz komentare provuče. Zato često i vas ovde gnjavin, zato često bude jugo, a ustvari- tuga.
Isto tako kad se vraća doma osjeća se nestrpljenje i neki čudan osjećaj koji ne mogu objasnit, nestrpljenje, uzbuđenje, trema... neman pojma kako to objasnit. Uglavnom, ništa od ovoga ne može razumit neko ko nije proba i vjerovatno sve ovo izgleda čudno.
Znan da će neki sad reč imaš love. Naslušala san se toga. Iman, nikad nisan ni rekla da neman, ali svaki dolar ovako zarađen je ZARAĐEN.
Dalje:
usamljenost- meni je dikod potreban samo razgovor, ma ne ni razgovor, samo šutnja u dvoje.
Sex – često se ovde priča na tu temu. To mi nije problem.....ili je....e da van je znat!!!
Ljubomora – čin se ukrca na brod neke stvari tribaš rješit sam sa sobom, dakle kako je njemu tako je i meni.
Povjerenje – meni se čini najvažnije od svega i nadovezuje se na ovo prije. Je li on tamo ikad koju naša? A jesam li ja ikad ovde poželila nekog drugog? Znači, isto se može pitat i on i ja!!!
Posesivnost – a valjda ti to dođe s godinama. Baš gledan ove naše prijatelje pomorce, ujutro ih nećeš vidit bez žena na kavu, a ja i moj Pomorac prošetamo skupa i onda smo svak svoj đir. Jer meni se jednostavno ne sluša svako jutro o sastavljanju i rastavljanju makinje, pištuna, ukrcaju, iskrcaju....
Moj Pomorac ne bi ima ništa protiv ovog mog pisanja jer zna koliko uživan u fotografiranju i zato šta san sritna šta mogu svoje sličice nekome pokazat. I ako stigne u shooping dobit ću novi digitalac, 7,2 megapiksela, 1 GB memorije.
Druga je stvar šta ja želim da ovo bude samo moje, a otkrit ću se ako i kad ja to buden želila.... ako prije ekipa za očevid ne učini svoje.
Podbadanje – ono tipa sad će ti muž ulovit koju mulatkinju- prije je bilo često, sad više ne. Uspila san to rješit smijanjem – samo nasmiješi se, i nedaj bol da primjete- A bolilo je, bolilo!!
Postoje neke stvari koje ne možete nikome reč, pogotovo se ne mogu ovde napisat jer neko samo čeka krivu rič. Znate šta bi rekli: Eno muž joj na brod, a ona tamo nešto po internetu, ko zna šta radi? A još kad bi pronašli sve moje zvrkaste komentare!!! I to je ono šta me digod jako, jako smeta!!!
I sve ovo šta san napisala čini mi se previše. I ovaj post se neće dugo zadržat, tek toliko da ga pročitate. Nisan napisala ništa loše, ništa neumjesno, samo jednostavno previše moga srca je u svemu ovome, previše onoga šta me muči, puno toga izrečeno, isto toliko neizrečeno.
I kao šta ste primjetili ovde je teksta jako, jako puno, neobično za mene jer ja nisan baš od puno riči!!!