| < | ožujak, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Ima v nama neka vaga
- 15:29 -
Komentari (12) -
Isprintaj -
#
Sve sam za danas kaj treba na poslu napravil. Ostalo je još vremena, a nekak osjećam kak bi nekaj se htelo napisati. Čudan je to neki osjećaj kada se ima nešto za reči. Skupilo se po malo i bi van htelo ići. Kak sam bloger postal ima se i kak to dogodit. Blog je tu za to. I evo za reči je ovo.U nama se po malo svega zbire. Se rešava nekak, kak se dogodi nekaj po ćemu to kaj je htelo se nekak porihtalo, da više niš ne traži. To je onda tak, da je kakti sve u redu. Ko da u sebi imamo neku vagu i na nje se nekaj zbralo negde više, a negde manjše, pa se vaga nagne. Kad tak bude se nekaj kakti napraviti treba, da bi vaga se na ravno zrihtala. I sve to nekak ide, ne po tome kak si mislimo, nek kaj da nekaj osećamo. Kak da ni, il je vredu tak kak je. I svakaj kaj se dogodi il se misli prek te vage prejde. Na koju stranu prejde? Se pitam i ja. Pri svakom je to po njegovom nekom načinu. I tak se rihta ono kaj je dobrop il kaj ni. Se tu nekak gledi i kak je dobro i ono kaj nas pripremi za nekaj kaj nebu dobro. Tak se stvaraju nekakve rezerve. Ljudi tak voliju puno novca imati, jer bi ga moglo zmanjkati kasnije, a i lakše si pribaviju svakaj kaj bi im moglo trebati. Ljudi voliju sigurni biti i imati svega. Ima toga još kaj se rado na vagu dene, pa nek se i preokrene na tu stranu. A vaga ko vaga, se naginje. I tak ljudi sa fest nagnutim vagama živiju i misliju si kak je to tak dobro. Su kakti sigurni. Nedaj bogek, da im vagu neko dirne i proba bar poravnati. Gledam ih i mislim kak se buju jemput tak i prevrnuli, a i tu i tam se i prevrneju. Znate, kad je nekaj na hero sve se drugo pripasira tomu. I tak malo po malo se i okolina prema njima menja. Nemre se nekaj menjati, a da sve ostalo ostane tak kak je bilo. Sve je to skup neka celina. Tu i tam im se dogodi nekaj kaj ih iznenadi. Nebi sad tu štel primere navoditi. Tak općenito bum primetil. Kad imate puno novcih ne trebate se truditi puno delati i puno možete imati onoga kaj se z novcima može. Ta sigurnost vas uljulja u nekaj gde se ne treba brinuti. Postajete bezbrižni, pa vas pomalo i sitnice počneju smetati. Po malo ste nervozni. Tak mi zgledi, kaj nis nigdar takav bil. Si zamišlam. Kad auteka imate, a to tu pri nami skor svak ima, vam su noge sve manje potrebne. Osim toga morete se i dalje gibati, pa su vam i planovi veći. Puno toga možete, kaj si prije ni misliti niste mogli. Kad bi se sada desilo da ga nemate, a imali ste ga, to nebi bilo dobro. Onaj kaj ga ni imal, bilo bi mu sve kak je i bilo. Kad vam se autek pokvari puni ste problema, a morate i novčeke davati da se popravi. Ustvari vama je to kak dobro. Nogice se jadne odmaraju, a i ono malo kaj napraviju, mučiju se više nek da auteka niste imali. Sve je nekak teže delati. Letimo z aviončekima. Vidimo puno sveta; oni koji moreju. Kaj da velim, da to ni dobro. Se čist ne ufam. Pa i ja si tu i tam preletim, tam kam nikad nebi došel na noge. Se pitam, al nekak mi zgledi, da je i to na onoj strani vage. U prirodi je nekak red bil u razvijanju. Događaji su imali svoj slijed. Se trebalo truditi da bi se nekaj naparvilo, da bi se imalo. Je čovek svojom mukom zaslužil. Danas se puno toga i bez muke može. Nekaj tak kak su se ljudi organizirali, a nekaj mukom drugih. Če muke ni, se to na kredit uzima. Zrušimo ravnotežu u svijetu, da bi nekaj imali. Zagadimo vode i zrak i zemlju da bi nekaj delati mogli. Velimo da nam je tak bolje, a to kaj smo na vagi celu zemlju skor prevrnuli, nikom niš. Kaj da o zemlji neko drugi brine. A ne vidimo, da nam se već pomalo vraća. A sad nekaj dost zanimljivo. Borili smo se protiv bolesti. Stvarali uvjete sterilne, okolinom i stanjem u sebi medikamentima. Organizam je od pamtivjeka razvijao otpornosti, a sada smo se u taj posel upleli, da bi sve to na brzinu osigurali. Sada se dešava da nam imuniteti zamiru po prirodi. Organizmi su dobili saveznika i sada se uljenili. A saveznik je čovjek i njegovo ogranićeno znanje. To kad pogledam se prestrašim, kaj su to ljudi napravili. Išlo se hametice u to s nekom slikom velike sigurnosti, a kaj se događa? Razmšljam samo, najte odmah protiv. Nisam ja protiv da nam dobro bu, al gledam tu vagu v nam, a i vagu svega, kajti sve je ne vagi. Tak si ja mislim kak bi trebal doktoru iti. Su mi rekli da sam šečeraš. Su me registrirali po svojim tablicama još 1990. U početku sam se rihtal, tak da su me i hvalili, kak se za mene ne treba bojati, jer sam precizan i poštivam to kaj su mi rekli. Sam si vadil krv za samomerenje. Pisal sam si tablice. Razmišlal, kak bum mrel, ak nebum pazil. Mi se činilo kak nebu dobro i to me činilo neraspoloženim. Malo po malo meril sam manje. Doktori su rekli, da je OK. Dali su mi tablete piti, a ja ih još i danas pijem. Razmišlal sam o životu. Pomalo sam prestal iti na kontrole, a i sam se prestal kontrolirati. Prije oko pet let sam htel se naručit na kontrolu, a oni meni da dojdem na kontrolu za devet meseci, jer nisam bil redovit. Pa, lepo, baš bi me trebali naručiti prije da vide, kaj se nis kontroliral. Odustal sam. Kad mi neko tak veli ja baš neću, pa makar .... Prijavil sam se na kontrolu vu drugu bolnicu. Tam su me odmah prijeli i dali na kontrole. Okulista mi je onda rekel, ak se nebum kontroliral da bum za godinu dana slep. Je prošlo letih, nis se kontroliral i još vidim. Hteli su me splašiti, da bi na kontrole išel. Sam si razmišlal o svemu. Nekak vidim sve to skupa. Da bi sad ja živel v strahu, da bu mi ovak il onak. Vu Bogeka se ufam i nebi štel nikaj prek Njegove volje. Znam i za vagu o kojoj sam pripovedal. Nebi štel na krive strane nikaj deti. A Bogek dragi, ono kaj od Tebe mi bu, primil bum s ljubavlju. Bi neko rekel, da sam zatucan. Morti i jesam, al vu ovi ludi ringišpil ja ipal nebi. I tak veliju da sam šečeraš, a oni koji me znaju veliju: 'Nisi ti nikakvi šečeraš. Zdraviji si od svih nas ovde.' Znam ja da oni to tak vidiju, al znam da pri meni ima ipak jedna gušterača, kaj pomalo probleme ima. Moja je i volim ju. Bumo ona i ja još dost toga spelali. Znam, da nesmem cukor z žlicom jesti. Znam da nesmem jako slatko. Tu i tam malo zemem i mojoj gušterači odmah to i velim, a ona to nekak oseti. Tu i tam je poslušam i velim: 'Ne hvala.' Štel bi reči da je u životu ljubav najvažnija. Di ljubavi nema mogu sva bogatstva biti bespredmetna. Oni kaj imaju, nekak to ne vidiju. Nigdo ni beskonačan. To ni ne postoji u životu. Tu je sve nekak z početkom i krajem. Ljubav je ta kaj nam širinu daje. Ona prelazi granice materijalnoga. Ona nas čini ljudima cjeline života. Ona nas vodi Istini života. I najte se srditi, ak vam po ljubavi nekaj nejde kak ste šteli. Ste malo fulali, kaj v ljubavi se daruje, a darivanje ne znači obvezu vraćanja. To ni trgovina. Sam se baš zalaufal, a skor bu 15:30. Žurim se doma, kaj moram vu jenu od goričkih škola s decom se zanimati kamenčićima. Kaj bi rekli da me nema? Pa bum za sada završil. Dal sam malo štofa za gruntanje. Prijateli, naravno tu mislim na sve prijatelice i prijatele, Vas sve pozdravlam i nadasve volim Vaš Mladen |