Došao i ponedjeljak, divan, krasan sunčani ponedjeljak.
S ponedjeljkom su došli i majstori...opet.
Nema ništa „ljepše“ nego kada te probudi bager u 7 ujutro rondajući 1,5 m od tvog prozora. I tako već ne znam koliko dugo, prije su bili dalje, ali su pilili nešto, 2 poteza, 4 minute pauze i opet i opet i tako do 17 h, i onda sutra dan ispočetka.
Sad su sjeli tu u dvorištu i buka je mozgopikajuća.
Ne bi me to posebno brinulo, ali do nje ne čuješ vlastite misli, a ja trebam učiti. Sa slaganjem greda ispod prozora na jako "suptilan" iliti bacanje način to nije moguće.
A ja želim učiti i ovo mi nije samo dobrodošao izgovor, ovo me tlači.
Ipak strpljen spašen, od živciranja nema puno koristi, pa zato ovaj ekran podnosi štošta...moj jad.
Čekam 17.00 i da oni odu, pa ću napokon imati svoj mir...do sutra ujutro u 7.
P.S. Majistori su susjedovi, nisu čak ni moji.