Listopad. Berem zadnje gljive.
Jutros je pala prva slana.
Već nema ptica. Puste njive.
Nad glavom čujem graktaj vrana.
Opazim Jesen, zrelu damu
(A volim stat kraj zgodne žene),
Pitam, kakvu to kopaš jamu?
A ona meni: e, moj Svene.
Ja pođem jutros bojat lišće,
Obučem vestu, šal… i sve to.
(Jutra su hladna. Zima stišće.),
Kad iza plota leži Ljeto.
Deset dana lešina stara.
Sahranjujem ga… Zaudara.
|