Najteže me povrijede oni koji me ne dotaknu,
ne dođu,
ne pošalju,
ne napišu,
ne znaju...

Nevidljivi,
a ipak najjači.

Čekam da počne padati
kiša i sve ostalo,

pa da se napokon
uskladim

sa svijetom.

Volim onoga koji je kraj mene,
ali ne vidim ga,
dok zajedno spavamo,
kuhamo,
jedemo,
pričamo,
smijemo se...

oči mi se otvore tek -
na putu za bolnicu.