MOĆ(NICI)
04.08.2010.Lutke od krvi bez trunke ideje, impotentni moćnici kojima je ponestalo istih (ideja), kroje našu sudbinu. Ima li itko pravo, ikome krojiti sudbinu? Zar stvarno misle da to može nekažnjeno proći?
Radila sam u Savskoj ulici. Čini mi se da svatko tko dođe u Zagreb, od političara, mora proći kroz Savsku. Da bi moćnici prošli zaustavi se promet. Nekad i na 15-20 minuta!!! Ljudi stoje u autima, nemaju kud. Trube, nemoćno. Uzalud. Mogu samo gutati njihovu prašinu.
Koga briga što netko možda riskira posao jer kasni, što nekoga možda čekaju uznemireni bolesni rođaci, što netko možda ima grčeve u želucu i žuri mu se...? Nikoga. Oni moraju proći. Zbog sigurnosti. A vi se fućkajte.
Razgovaram s ljudima, koji, kao i ja, rade kod privatnika. Ne znam zašto ljudi kad postanu vlasnici firmi, prestaju biti ljudi. Vrlo interesantno. Moj šef ima moć. Da me otpusti, da me ucjenjuje, da radi što god hoće. Jer sam ja ovisna o toj plaći. O njemu.
Ponekad mi se čini da sve što moram naučiti djecu jest da se pokore. Učiteljima, meni, poslodavcima, .... nekim višim silama. Kome je stalo do ponosa, časti, stavova? Malo kome. Mora se jesti. Mora. Preživjeti na Balkanu. U Hrvatskoj. U ovom svijetu koji te melje poput žrvnja.
A ja? Ja se ponekad iznerviram, uplašim, razljutim. Ali znam da sve što radim, radim u najboljoj namjeri i nikome ne želim zlo. Mirno spavam i jurišam kroz život.
A oni? Oni mogu samo gutati moju prašinu.
komentiraj (3) * ispiši * #
