ŠTO JE TUGA... ZA D-MOLL

21.09.2006.

Bilo je to prije 21 godinu i pol. Imali smo samo 15-16 g. Djeca.
Djeca najlijepše vole. Kako smo bili mladi tada! Kako ludi. Kako svoji. Naši.
Kako je svijet izgledao čarobno! Kako je život mamio. Kako smo tada bili gladni života.
Kako smo željeli zagristi u njega. Kako smo sve htjeli. I to odmah, sada.


D –moll

Đorđe Balašević


Odlutaš ponekad i sanjam sam
Priznajem, ne ide, ali pokušavam
I uvek dođe D-moll.

Spusti se, ko lopov, po žicama
Ruke mi napuni tvojim sitnicama
I teško prođe, sve to.

Jedan D-moll, me dobije,
Kako odeš ti, u sobi je
Glupi D-moll, uvek sazna kad je to.

Jedan D-moll me razvali,
Neki bi to prosto, tugom nazvali
Nije to, šta je tuga za D-moll?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da, malo smuvam dan
Ali je lukav, D-moll.

Pusti da se svetla svud, priguše
Sačeka poslednje zvezde namiguše
Vuče mi rukav, idemo.

Plaši me on, gde si ti
Hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noć?

Uzme me u svoju hladnu kočiju
Nebo primi boju tvojih očiju
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan D-moll me razvali,
Neki bi to prosto, tugom, nazvali
Nije to, šta je tuga, za D-moll?

Ostala je knjiga, sa par nepročitanih strana
I neke stvarčice od heredi porcelana
I jedan pulover,
U kom si bila.

I ostala je ploča The best of Ray Cooder
I fina, mala, plava kutijica za puder
I ja sam te ostao željan.
Dok me bude.
Moja mila.

komentiraj (8) * ispiši * #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.