Sretan ti rođendan, brate
Danas bi navršio 41. Da si poživio. Da te nije zaustavilo u koraku i snu (zašto mi pada na pamet Balaševićeva Slovenska?) Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan zašto ko da zna al' to sam jutro dočekao umoran ko da sam i ja leteo s njim krilima teškim olovnim i video svet sakriven iza zlatnih oblaka Ako umrem mlad posadi mi na grobu samo ružmarin ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin nek mi ne drže govore nek drugom pletu lovore ako umrem mlad zaustavljen u koraku i snu O zagrli me sad jako, najjače što znaš i nemoj crnoj ptici da me daš ma ne, ne brini proći će za tren ja sam samo malo lud i zaljubljen U mojim venama hladni sever caruje i ja ponekad ne znam šta mu je što luduje, od sreće tugu tka moja prosta duša slovenska Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali gde je tome kraj, za kog su tako dubok zdenac kopali zašto se sve to dešava, da l' čovek ista rešava il' smo samo tu zbog ravnoteže medju zvezdama Znaš da svaku večer molim za naše duše, znaš da svaku večer molim Boga da te nije toliko boljelo i da nisi bio onako usamljen kao što se bojim da si bio dok su željezni kotači u onoj hladnoj nesretnoj zimskoj noći mrvili tvoje kosti i tvoje meso kao što odonda u snovima svaku noć mrve moje kosti i moje meso. Znam da te noćne more neće prestati sve dok ne dođem tamo gdje si ti sada. Pozdravi mi mamu. Patetična sam, znam. Najteže je nama koji ostajemo. |