subota, 11.11.2006.
Crni voli eksperimentirati ?!
Dragi moji, na Vaš zahtjev napokon pišem... Moram priznati, prvi put da se desilo da nekome falim i da me netko neprekidno čita i želi nastavak... Velika Vam hvala na tome...
Doduše bilo je i razloga zašto nisam pisala: prvo se kompić zarazio virusom, točnije njih 326, pa je bio na liječenju, pa je dobar striček «doktor» inače skroz slatki i simpa dečko (totalno se ne uklapa u onaj kalup starih pravih informatičara), ga donio i ponovno ga osposobio i instalirao mi je Mozillu (yeah!!), pa je mene uhvatio kolokvij za koji sam morala učiti i jučer sam ga pisala i brijem da ću past... Al nema veze, davno sam naučila ne živcirat se zbog ocjena... Al nećemo o tome...
Kao što vidite po naslovu i ovaj će post biti vrlo zanimljiv, a prije svega vrlo, vrlo komičan, jer ćete, kao što ste već upoznati s mojim pisanjem biti vrlo detaljan... Ali, da Vama bude lakše čitati, a ne da Vam dosadi na polovici, vjerojatno će biti raščlanjen na dva dijela...
Enjoy!!
Let us start...
Zapis za 07. 11. 2006.
Crni me neobično iznenadio kada je prošlo punih 12 dana od našeg zadnjeg viđenja, pa sam odlučila okrenuti njegov broj, iako sam rekla da neću 
, ali pritislo me... Ipak i ja imam potrebe...
Kako sam išla na predavanje, točnije rečeno s frendicom sa predavanja na kavu, nazvala sam ga neposredno prije odlaska...
«Halo!»
«Ej, ja sam... Kaj radiš?»
«Upravo sam ušao u stan, bio sam sa starim neš obavljat...»
«Aha... E, 'oćemo se vidjet danas?»
«Može! Al javim ti još kad...»
«Ok, jer ja ti sad idem na predavanje i traje mi do 7.»
«Ok, ja ti javim, može?»
«Može.»
«Ajde...»
«Ajde...»
«Bok...»
«Bok»
Ne znam zakaj al svaki razgovor koji vodim sa bilo kim mi završava sa ajde bok... jel se to i vama dešava?? Sad sam tek skontala kak je to čudno... 
Bila ja na «predavanju» u Importanneu, gdje smo Pravnica i ja, što je već naša omiljena tema, ogovarale svoje momčiće... A kaj ćemo drugo, kaj ne? Oni su krivi kaj su uvijek na tapeti... Kad nikad nisu onakvi kakve bi mi željele da budu!! Ili uopće ne pokazuju osjećaje ili ih pokazuju premalo ili uopće ne... Pa dajte, dečeci, kupite Cosmo pa ga malo prolistajte, ima vnutra i dobrih savjeta za vas.... 
(Nekak mi se čini da samo blebećem bez veze, kraja i konca, vraćam se na prvobitnu stazu...)
Dok sam sjedila u tramvaju (kojem je trebalo pola sata do Cibone, btw) dođe meni poruka od Crnog:
«Doći ću navečer do
tebe sredi mi se i kupi
kondome jos ti javim
kad točno.»
(doslovno prepisan sms)
Sve ja moram, eh šta ćeš, njemu je neugodno kupovat kondome ak je žena na kiosku, a najčešće je... pa ja načinim kompromis, ali ovaj nisam imala od čega...
I tako se ja sredila, našminkala, ono bomba i po, još da tak izgledam 
...
I u pola 9 izađem iz stana sa 100 kn od majke, kojoj je bilo rečeno da ću joj vratit 80.
Prošetam se ja po kvartu, ne zove, slušam mp3, ne zove... Odem do kioska, kupim pljuge i kondome i potrošim više od 20kn, ne zove... Počnem ja njega zvat, ne javlja se, popušim jednu, dvije, tri 
, opet ga zovem i opet se ne javlja, počnem pizdit, da bih ga na kraju dobila na broj koji dijeli sa starom, pa da kaže da dolazi za 10, 15 minuta... Dobro...
On stvarno dođe za 10, 15 minuta...
«Kaj si me tolko zvala??»
«Joj, sorry, nije valjda da se ljutiš?»
«Ne ljutim se, al sam ti reko da ću ti javit kad ću točno doć!»
«Dobro, sorry....»
«Sve ok!»
I bilo je ok...... 
Toliko za danas...
Malo ću vam prepoloviti ;))
Voli Vas
Vaša
Amazonka
- 14:39 -
), najdraže kumče, Ceceliu Ahern i Lauren Weisberger (autorice u čijim se riječima u zadnje vrijeme jako puno prepoznajem), sumrak, The Twilight saga, HP books, mein little faithfull friend with lots of music on it :), mithology, fairies, tinkerbell, vampires, dragons...
