utorak, 24.10.2006.
There She goes, There She goes Again
Zamišljam kako ovo pišem oko ponoći, sa cigaretom u ruci, kako povlačim dim nakon svake, svake dvije riječi i sa čašom vina pored. Od tog svega bila je moguća samo noć, pošto me stvoritelji još uvijek ne puštaju iz svoga gnijezda (iako se stvoritelj svojedobno prijetio da će svoje prvorođeno izbaciti na cestu, al o tome drugom prilikom).
Zanimljiva se stvar desila, zanimljiva... Obistinilo se ono što sam sama znala i što su mi drugi govorili....
Sada ću ja lijepo, kao i do sada, napisati priču, pa ćete skužiti bit naslova ;p
Nedjelja, 18:25, ja se čula s malom Ivić i dogovorile se mi da ću dolepršat do Travnog da mi vrati stvari i da malo pašemo oči na slatkim vojnicima koji se vraćaju u vojarnu (kako zanimljivo kratimo nedjelje ha?)
Taman sam se spremila i opet mi zvoni mob, mislim si ja vjerojatno je Ivić, ali nepoznat broj, javim se...
«Halo?»
«E, ....., znaš ko je?» - odmah sam prepoznala glas.
«Da, znam, Crni.» - ozbiljan glas, nisam sama sebi dopuštala da popustim.
«Ti hoćeš onaj plavi cd da ti vratim?» - oho, pa sjetio se, p**** mu m*******!!
«Da, i punjač za mobitel!» - htjela sam ga zadavit prek telefona.
«Da, da. E, a jesi slobodna večeras?» - pomislim na Ivić, pomislim na slatke dečkiće u uniformi i pomislim na svoj punjač i cd na kojem su mi slike, prezentacije, maturalna radnja...
«Da, jesam.» - odgovorim u izdahu.
«Dobro, jel se možemo vidjet na starom mjestu, još ti javim kad?»
«Dobro, može.» - bolila me kita koju neam dal će fakat javit il ne, bilo mi je fakat svejedno!
Niš, presvukla sam se, sredila se, pa «Neka pati, baš me zanima di mu je cura!», pomislila sam.
Zvoni meni ponovo mob u 19:00, isti onaj broj.
«Aj budi tam za 20 minuta»
«Okej»
Taman sam dolazila kad je i on dolazio, koja sinkronizacija!
Tek kaj sam sjela u auto, zamolio me da mu odem na kiosk po pljuge i colu. Ošla sam i putem do kioska i nazad mu hebala mater.
Vratim se ja nazad i odemo na neko parkiralište u mom kvartu iza osnovne.
Pričali smo.
Opravdavao se zbog načina na koji je prekinuo sa mnom, pričao je kaj mu se sve desilo u ovih mjesec i pol kolko se nismo ni vidli ni čuli...
Naravno, ja sam ispitivala, bar na početku dok nije sam počeo pričati.
Prvo pitanje:
«Di ti je cura?»
«Nemam ja curu?»
«A da? Kak to? Kaj dok te opet ne nazove?»
«Ne, s njom sam gotov, ostavio sam ju, reko da je glupa i više me nema kaj zvat!»
«Pa zakaj si onda bio s njom?»
«Mislio sam da se promijenila.» - o jebote kaj nisi čuo onu narodnu: Vuk dlaku mijenja ali ćud nikada!?
«A kakva je to bila?»
«Ma ona je bila s nekim likom koji je im'o pun kurac para, kuću na Gornjem gradu, navikla se na koktelčiće, nije više za nju piva s ekipom u parkiću. Ono, prava sponzoruša.»
«Pa kaj si onda bio s njom opet?» - kao s tim likom je bila prije Crnog.
«Mislio sam da se promijenila.» - i mislim si, zato kaj si mislio da se promijenila ostavio si mene za koju si reko da sam ti bilja od nje u svakom pogledu....
«Kak to da si me sad nazvao?»
«Sanjao sam te!»
«Kaj si me sanj'o?»
«Da si negdje bila sa mnom i morao sam te nazvati!»
«Okej...»
«Al znaš, moram ti reći...», počne štekat i gleda kroz prozor, «... nedostajala si mi» - reče i pogleda me, a ja pogledam kroz prozor i rekla sam mu sve kak me je povrijedio s onakvim prekidom, da sam si čak kontala u glavi da li bi mi uopće javio da ga nisam nazvala...
Šutio je i nakon par sekundi je samo izgovorio: «Oprosti mi...»
Odmah sam prešla na temu one poruke kaj sam mu poslala za rođendan...
«Kaj imaš novi broj?»
«Ma da, kupio sam novi mob pa sam dobio novi broj, al imam i onaj stari.»
«I jesi dobio poruku za rođendan?»
«Jesam»
«Pa mogao si odgovorit, ak niš drugo iz pristojnosti!»
«Ja sam te tad mislio zvat.» - mislio? pa zašto nisi?
«I kolko si dugo bio s ovom?»
«12 dana...» - hihihi
Onda me pitao kak mi je na faxu i zakaj cijelo vrijeme šutim jer sam većinu vremena šutila dok je on pričao kak skoro svaki dan dolazi doma strgan i pohvalio se kak je uspio upisati treću godinu...
«Ne znam kaj da pričam. Evo reci mi kaj da pričam i pričat ću ti.»
«Znam. Al nismo se tak dugo vidli pa bi trebali imat za pričat» - halo, dečec, mi smo bili prekinuli prije mjesec i pol! kaj očekuješ da ti odma skočim u zagrljaj jer si me sanjao i jer sam ti nedostajala????? Hjalo???!!!
Nakon par sekundi šutnje, on progovori (tak puno nije pričao ni kad smo bili zajedno):
«Jel te mogu pitat nekaj?»
«Pitaj»
«Jel te mogu poljubiti sad?»
«Probaj» i probao je i uspio je.
Prije ostatka zanimljivog dijela priče samo da kažem nešto: rekao mi je da sam mu dosadila jer sam ga zvala svaki dan, da se nitko od njegovih frendova, a da nije ni on nikad se nalazio s curom svaki ili svaki drugi dan ili čuo i da bi htio sad sa mnom drugačiju vezu, kao da se viđamo jednom tjedno, svakih 10 dana i tak. Ja si mislim: «Super, može, a u ove dane kad se nećemo vidjet ja ću sve svoje snage koristit u to da osvojim jednog preslatkog frenda od Poglavaričinog dragog!» I budem...
I tako se Crni i ja preselismo na stražnji sic i nastavili se ljubiti i skine on mene (a ja sva sretna, kraj moje apstinencijske krize!!) i skine on sebe i uspjela Amazonka obaviti prvu točku prošlog posta, jeeejjj...
I bilo je super i bila su sva stakla zamagljena i bili smo mokri ko da smo izašli iz vode i ne kažu bezveze da je sex najbolja tjelovježba i,
zaključak:
dečko od 186 i cura od 180 cm se mogu posexati u Mazdi 323!!
Umalo zaboravih spomenuti, bicepsi, tricepsi i kvadricepsi me još uvijek bole, dakle prije takve ekshibicije treba se dobro razgibati ;)))
A i došlo mi je par puta da viknem: «Ihhhaaaa!!!» kad me pljesnuo po dupetu....
BTW: pita on mene da li sam ja imala imala nekoga. Rekla sam kak sam bila zbarila jednog frajera u Boi.
«I jel bilo?»
«Da, ziher, skarali smo se nasred Boe!!»
«Pa mislio sam ak ste se poslije našli....»
«Ne!»
E sad slijedi pitanje koje si postavljam od tada:
Da li sam sretna ili sam razočarala samu sebe?? Da li sam trebala pristati na ponovnu vezu ili ne?? Možete mislit kak mi je kad ni sama nisam sigurna kak se osjećam!! Do prije tjedan dana sam plakala još uvijek, a sad kad smo opet zajedno mi je totalno svejedno!
Voli Vas
Vaša
Amazonka
- 10:58 -
Komentari (47) - Isprintaj - #
), najdraže kumče, Ceceliu Ahern i Lauren Weisberger (autorice u čijim se riječima u zadnje vrijeme jako puno prepoznajem), sumrak, The Twilight saga, HP books, mein little faithfull friend with lots of music on it :), mithology, fairies, tinkerbell, vampires, dragons...
