nedjelja, 20.08.2006.

Muške svinje

slika divne strojne ljubavi

Robert je sjeo na uredno složen krevet. Prekrižio je prste i svojim modrim očima gledao Nataliju kako na svom krevetu kopa po torbi.
«Evo ga, konačno. Bio mi je na dnu torbe.»- rekla je vadeći CD-«Sorry što ti ga prije nisam vratila ali mi se pržilica pokvarila.»
«Ma nemaš beda. Jel ti se sviđao?»
«Nisam ga puno slušala ali u kafiću se stalno vrti pa već znam skoro sve pjesme na pamet. Sviđa mi se.»
«Meni je super ona stvar sa trubama.»
«Koja je to?»
«Peta.»
«Joj znam, čula sam....a znaš....»
«Što?»
«Čuješ, Robert. Htjela bih porazgovarati o nečemu.»
«O čemu?»
Natalija je napravila znak rukom da pričeka, te pokazala na vrata kupaonice iza kojih je upravo prestao zvuk tuširanja. Robert je podigao obrve u čuđenju.
«Što je?» -prošapće. Natalija je i opet mahnula rukom.
Vrata kupaonice se otvore i iz njih je polako izašao Marko. Njegov bijeli bademantl bio je i više nego očito u kompletu s bijelim ručnikom kojim je brisao kosu. Nasmiješio im se.
«Jesi mu konačno vratila CD?»
«Jesam»
«Dobro. Već vidim da ćeš mi probosti uši s njime. Idem dolje žicati fen za kosu. Kad je osušim idemo na probu. Vili mi je rekao da bi volio ponoviti zadnju etidu. Budeš me čekala?»
«Budem, dolje u predvorju. Ali nemoj dugo, treba doći do Pavarotti centra. Ima do njega dvadeset minuta hoda. I još moramo kupiti cigarete.»
«Ne budem.»-reče Marko i poljubi je-«Robi, pazi na nju»
Robert i Natalija su ga gledali dok je zatvarao vrata sobe a zatim su ,u isti tren, okrenuli glave jedno prema drugome. Gledali su se neko vrijeme pogledom koji je sve više i više dizao temperaturu u sobi.
«Što si mi htjela reći?»
Natalija je glasno izdahnula izbacujući napetost te uz lagano žmirkanje počela.
«Slušaj Robi. Htjela sam te pitati, koliko te ovo između Marka i mene boli?»
«Što?»
»A ne pravi se.»
«Ma daj, o čemu pričaš?»
«Mislim, nisam glupa- skužila sam. Htjela sam o tome otvoreno razgovarati. Htjela sam ti reći»- govorila je polako dok je sjedala na krevet -«da ne bih htjela ... Ti si mi jedan od najdražih dečki koje poznajem i fakat ne bih htjela da se mučiš.»
«Ma što bih se mučio?»
«Oko nekih....emocija»
«Kakvih emocija?»
«Prema meni.»
«Prema tebi? Pa ti i ja nikada nismo imali ništa!»
«Nismo, ali bilo je nekih stvari koje su me potaknule na razmišljanje- sjećaš se...»
«Ali između nas fakat nikad ničeg nije bilo!»
«Znam da nije ali pusti me da dovršim!»-rekla je pomalo ljutito-« Bilo je nekih stvari koje si napravio a koje sam ja protumačila kao znakove. »
«Ti misliš da sam ja tebi slao znakove? Kad? »
«Kad si mi ono naprimjer poklonio ružu iz čista mira.»
»Daj, to fakat nije ništa.»
«I one igre riječi s kojima si me bacao u nesvijest? To isto nije bilo ništa?»
«Koje?»
«Kad sam obukla cipele s visokim petama rekao si mi da sad znam kako se ti osjećaš. Pitala sam te kako to misliš a ti si rekao da kad god me vidiš počneš lebdjeti pet centimetara iznad zemlje.»
Robert se slatko nasmijao.
«A bila si mi nešto zbedirana pa sam te htio malo dignuti.»
Natalija se nevoljko nasmiješila svojim zamamnim smješkom ali on nije dugo trajao.
«Nemoj se zezati, fakat mislim ozbiljno.»
«Kad ti ozbiljno kažem.»
«Ali ne možeš mi slati po tri sms-a dnevno, shvaćaš? Ne možeš. To se ne može nikako drukčije shvatiti. I to kako me zoveš, nekad mi je neugodno.»
«Kako te zovem?»
»Anđele, ljepotice, mila, draga.»
«Dobro jel ti znaš kolikim curama ja to govorim?»
«Pa ne-»
«Joj daj, Natalija, čuješ li sve te priče koje kruže o meni?»
«Čujem.»
«Pa?»
«Ne vjerujem im.»
«Pa nisu sve istinite ali ono- ne počnu bez veze«
«Što?»
«Hoću reći da baš nisam sklon nekakvim «ljubavima.»»
«Ne razumijem»
«Čuj, rekord mi je bio deset dana. I to je bilo na ljetnom odmoru s nekom Nijemicom pa je bilo glupo prekinuti prije nego bi otišla kući. Jednostavno nisam za duge veze. Znaš. Hoću reći, to ti je normalno, to prijateljsko upucavanje to ti je istraživanje teritorija. Ja sam ti ono, sa svima muljam, ali ono....»
«Ti si...tip za jednu noć?»
»Dobro ne baš jednu noć ali tjedan dana čisto dosta.Curama s kojima sam bio to nije smetalo. Dapače.»
«Ono između tebe i Darije?»
«Isto. Ali nemoj to okolo govoriti, to nju jako živcira jer je bila pijana kada se to dogodilo.»
« Ti si je...pijanu?»
«Pa trebalo je iskoristiti situaciju. Za njom sam fakat dugo slinio ali kako se na kraju pokazalo ni nju nije trebalo dvaput pitati. A poslije isto nije žalila.»
«Uopće te nisam tako zamišljala.»
«Čuj, izgled vara. Ja ti uvijek pokušavam ostaviti dobar dojam ali kad je o curama riječ, to treba koristiti dok se da.»
Nina se nasmijala.
« Onda fakat sorry, umislila sam si da mi se zaozbiljno upucavaš.»
«A kad jesam!»
«Molim?»
Robert se uspravio i uz lagani smješak počeo gestikulirati.
«Gle, ajmo ovako. Među nama je oduvijek postojala jaka seksualna privlačnost, jel tako?»
«Što?»
«Ti i ja smo uvijek...ono...imali nekakvu kemiju.»
Nina se slatko nasmijala.
«A da, i ja sam je osjetila.»
«E kužiš, kad ti ja to osjetim onda poduzmem nešto. Mislim, ono, kad skužiš da tu ima nečega onda bi bila šteta da to ostane samo na hormonima.»
«Prijeđeš u akciju, a?»
«Ma ono, neki ulet napravim i onda to nekako završi. Uglavnom u krevetu.»
«Stvarno?»
«Pa da. Zakaj ne? Ak' cura to hoće onda fakat nema razloga da to i ne dobije.»
Nina se kiselo nasmiješila.
«Znači, među nama je samo bila kemija?»
«Da.»
«Nikakvi osjećaji?»
«Što ti stvarno misliš da bi ti i ja mogli imati nešto ozbiljno? Mislim, daj probaj to zamisliti: ti i ja ruku pod ruku dolazimo u ZKM na tvoju dramsku. Pa Željko bi nas zezao do smrti! I možeš si zamisliti što bi tvoji starci rekli kada bi čuli da si samnom?»
»Fakat. Željko bi nas ubijao u mozak. On je dosad komentirao svakog mojeg dečka a o tebi ne bi prestao brbljati.»
« A moji prijatelji tebe ne bi mogli smisliti. Mislim, svi bi ti se počeli upucavati čim bi te vidjeli a onda bi se napili kao svinje i počeli pričati o tome kako su se seksali sa deset cura odjednom.»
Neko su se vrijeme još tiho smijuljili pa je Robi tiho prekinuo napetu šutnju.
«Fakat. Ja sam te samo htio ono.... Ništa više od toga. Ozbiljno. Znam da ćeš biti sretna sa Markom.»
« Ja sam ti u Marka vać zaljubljena skoro pa preko godinu dana. I sad tu na ovom putovanju, a da se nisam ni nadala nečemu. Samo mi je došao i rekao «Čuj, sviđaš mi se. Jel bi htjela da zabrijemo?»
«No? Pa što ti on nudi, a što ja? Sad ćeš fino imati dečka koji ima puno para i koji će se brinuti za tebe. Što ćeš više?»
Nina se nasmiješila i ustala.
«Dobro. Drago mi je da smo to riješili. Iako....malo sam razočarana.»
«Zašto?»
»Pa mislila sam da su dečki koji curama poklone ružu iz čista mira izumrli. A sad ipak ispada da je to bila samo taktika da me odvučeš pod postelju.»
Robert se nasmijao.
«Okej, ako nađem jednog takvog poslat ću ti ga. Mada mislim da će i Marko funkcionirati.
Nina se kiselo nasmiješila. Rukama je pljesnula po koljenima i pošla prema vratima. Polako ih je zatvorila i počela silaziti u predvorje imajući čudnu gužvu u duši.
«Odi, Nina. Ti zaslužuješ biti sretna.» -rekao je Robert. Primio je jastuk i zabio lice u njega dok su suze močile mekanu plavu tkaninu.

update:

Ova priča je posebna po tome što se njen autor, Sinke, malo našalio sa svojim čitateljima. Naime, u prvoj polovici priče djevojka se zove "Natalija" a u drugoj "Nina". Mnogi su rekli Sinke-u da je ovo dokaz da nije genije , na što je on odgovorio da je on namjerno napravio takvu stvar kako bi dokazao
da takva greška niti najmanje ne umanjuje fascinantan doživljaj kojeg čitatelj ima nakon čitanja- dakle čak i Sinkeove greške su umjetnička ostavština!

- 22:56 - Komentari (6) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>