Nema predaje...

subota, 10.12.2005.

NJEMAČKA, STIŽEMO...



Počelo je, počelo... Znamo s kim igramo na Svjetskom prvenstvu 2006. godine. Brazil, Japan i Australija. Nije loše, baš sam zadovoljan s tim kak je prošel ždrijeb. Ukratko:

Brazil - s njima igramo u Berlinu, 13.6., to bu prava tekma, pravi spektakl. Drago mi je da smo njih dobili, još prije ljeta ove godine rekel sam da bum ih gledal na prvenstvu za 35eura, a ne u Splitu prijateljsku za 500 kuna... i evo, nije moglo bolje, igrali budu s nama. Puno su oni jači od nas, nemamo mi kaj izgubiti u toj tekmi, zato i imamo šanse...
Japan - u Nurnbergu bu tekma, 18.6., u nedjeljno popodne. Bolji smo od njih al bi ih, poznavajući naš mentalitet mogli potcjeniti. Jedino se toga bojim. Nisu oni kvalitetni, ali su disciplinirani. Bude tvrda utakmica, pretpostavljam, minimalna pobjeda, naravno naša.
Australija - na tekmu s njima moramo u Stuttgart, 22.6. O njima ne znam skoro ništ, al čim su na SP, znači da znaju igrati, uostalom izbacili su Urugvaj... Igra u njihovoj repki čak 7 igrača hrvatskog porijekla, zanimljivo u svakom slučaju. Očekujem pobjedu.

I još nekaj - dobili smo dobre protivnike kaj se tiče navijača, mogućnost za incidente je minimalna. To su sve kulturni ljudi i navijači, bude kak sam već rekel gušt biti u Njemačkoj i gledati te utakmice... Ne ću ni pomisliti kaj bi bilo da smo dobili npr. Engleze, nedaj bože Srbe ili Poljake... to bi bilo gadno, ne da mi se ići tam pa da poberem šaku u glavu ili nož pod rebra.
Bude u svakom slučaju zanimljivo, samo postoje neki sitni zapreke koje bi trebalo čim prije rešiti da ne bi bilo posle problema. Npr. borba za karte tj. ulaznice, tek počinje za nas navijače. Ne znam kak bum to. Znam samo da se treba požuriti... A mene muči još nekaj - u to vreme su ispitni rokovi, to je malo gadno, treba to jako dobro isplanirati. A još se trebam o svemu ovom dogovoriti sa šefovima doma, al za to mi treba samo volja, koju imam. NEMA PREDAJE...

E, da, zaboravil sam još napomenuti - osim za naše, navijam i za Obalu Bjelokosti, oni su moj pritajeni favorit. Bok!

- 14:55 - Komentari (3) - Isprintaj - #

nedjelja, 04.12.2005.

HAJDUK - DINAMO 3.12.2005.

Evo kratkog izvještaja o mojem putovanju na tekmu, ali i o nekoliko riječi o huliganizmu... Dakle, na derbi u Split sam ja išel s 'Udrugom navijača Dinama', u 10h bilo je okupljanje na Borongaju, u 11h smo krenuli. Ukupno 15 buseva iz Borongaja (9 iz 'Udruge', 6 iz ' Kluba navijača'). Ja sam išel u društvu jednog lika iz Virovitice i jednog iz Dugog Sela. Odma da napomenem - u busu raspačoj. Pijače ko u priči, ekipa se napušava, techno glazba dere, pa ko da sam bil na Love paradi. Naravno, zbog minimalne mogućnosti da stajemo na putu, ekipa se praznila u prazne pivske flaše, a vozač (koji je, da usput velim, bil iz Đurđevca) je rekel da slobodno koristimo i koš za smeće za to. Mislim da su ga neki i poslušali. Kod ulaza na autoput u Lučkom kratko stajanje bez izlazaka iz buseva. Tu se se priključili kombiji i osobni automobili i tak formirana kolona je krenula. I vozikamo se mi laganini do Gospića. Tam kratka piš - pauza, a upada k nama i nekoliko članova ekipe BBB-Gospić. Nastavak puta do Dugopolja (oko 17 km udaljen od Splita) di smo stigli oko 17:30h. Tam se opet kratko čeka buseve iz Hercegovine i ostatka svijeta i krećemo prema Poljudu. Ko za vraga, baš se naš bus na samom ulazu u grad strgal. Ostali su nastavili put a mi smo čekali dobrih pol sata gradski bus koji nas je prebacil do stadiona. Sad slijedi meni najbolji dio priče... Znači, svi su manje više stigli do stadiona u 18h, zadnje u 18:30h. Iako smo mi došli na kraju, taj gradski bus je moral dalje voziti po gradu pa smo mi prvi izašli i odma na stadion. Ušli mi, odma stavili transparente, pokojim skandiranjem 'pozdravili' Tovare (a bilo ih je malo, jako malo) i tak to... Još sat vremena do tekme, kiša je stalno padala (ne i po nama, jer tribina ima krov). Čim su igrači izašli na zagrijavanje bil sam gotovo siguran da se ne bu igralo, lopta se nije ni mogla puknuti, plivala je na vodi... Čekala se samo potvrda toga koja je i stigla oko 20:15h. I niš, bili smo razočarani. Igrači su nas došli pozdraviti i to je bilo to. Ostali smo do 21h na tribini i malo se verbalno prepucavali s tovarima. Onda natrag u buseve. Tam smo čekali do 23h (tolko je trebalo miliciji da sredi nerede po gradu) i onda krenuli doma. Neki nisu ni došli na tribinu, nisu čak ni iz busa izašli. Oko pol ljudi kaj je stiglo, ostalo je van stadiona jer se već znalo da tekme ne bu bilo. Na povratku kroz grad nije razbito ni jedno staklo ni niš, dobro su nas čuvali milicajci. A na autoputu slika za pamćenje. Vojska navijača od 25 buseva u koloni, plus još kombiji (kojih je na parkiralištu pod tribinom bilo 50 -ak) i osobnih auta (oko 100 njih). Na Borongaj smo se vratili u 5:30h. Dok gledam sve zajedno nije mi žal kaj sam išel. Jedino zbog neodigrane tekme. Jer tovare bi pošteno sprašili na terenu. A ni na tribini se nisu pokazali. U najboljem slučaju bilo ih je jednak broj ko i nas. Ukupno nas je bilo oko 2500, nikad tolko BBB nije išlo u Split. Al nema veze, u veljači (za kad je odgođena tekma) se vraćamo po pobjedu. NEMA PREDAJE!

A sad da velim i nekoliko stvari o huliganima na ovoj, ali i na drugim sličnim tekmama... Čitam danas u Sportskim Novostima da je privedeno 58 navijača (vražju mater navijača). Od toga valjda 36 iz Torcide i 22 BBB-a. E sad, ko ne zna, ko nije upućen u zbivanja bi pomislil da su svi navijači takvi, da samo izazivaju i rade nerede i sl. Pa čim nekom spomeneš da ideš na utakmicu (pogotovu na ovakvu jučer) taj se odma zgraža, čudno gleda. Al nema razloga za to. Pričali su meni ljudi o čemu se tu radi. Evo samo primjera - nerijetko se takvi 'navijači' dogovore (putem mobitela, e-mailom, nije bitno sad...) da se nađu i da se 'malo' pokefaju. Meni stvarno nije jasno kakav moraš biti bedak da tak nekaj napraviš. I onda ide ekipa npr. iz Zagreba u Split u nerede. Oni naravno nejdu u ovoj gore spomenutoj organiziranoj koloni, nego svojim drugim putevima, kreću u drugim terminima itd. I lepo dojde 3 kombija ovih, 3 onih sastanu se negdi kaj ja znam gdi i počinje njihova zabava. To je tak primitivno da ljudi ne vjeruju, ali to se događa, uvijek ima toga. Naravno, ak je to negdi u gradu strada i društvena imovina. Tu ima i ranjenih, takvi se uhite i to su uglavnom te brojke koje se vuku kroz novine. A ovo je samo jedan primjer. Ono kaj je bitno reći je to da stradaju u velikoj većini oni koji i sami izazivaju nerede. Meni to nije cilj, ja se ne družim s takvim ljudima, ja idem na tekmu zbog nje same, pa i zbog putovanja di je uvijek dobra zabava. Malo je šansi da se takvom čovjeku nekaj dogodi, takav koji ide organizirano s nekim i osiguran. Ne velim da nemre nastradati i neki slučajni prolaznik, to more uvijek, nevezano za tekmu, al takvih je neznatan broj. Malo su i mediji krivi koji ne razlikuju nas navijače od 'navijača' i onda milicija vrši represiju nad svima. Mogel bi ja o ovomu još danima, ali i ovak se već sve odužilo pa je ovo sve zasad. Zbogom bara i kiselo zelje!
- 14:41 - Komentari (9) - Isprintaj - #

petak, 02.12.2005.

PRODANA DUŠA

Eto, još je jedan sportaš izdao „svoje ljude“. Nakon Maksimirskog Jude, nekaj slično napravil je i plivač Duje, novog arapskog prezimena Ibn – Al - Draganja. Kaj reći na to? Ništ, prodana duša. Možda uopće ne bi trebalo pisati o njemu, zaboraviti ga, no ipak sam odlučil izreći svoje mišljene, baš zbog onih koji ga podržavaju i odobravaju njegov postupak. Vjerujem da bi se i takvi prodali za šaku eura. Kvragu! Ne pišem ovo danas baš zato kaj se konačna potvrda njegovog odlaska u Katar dogodila jučer, jer on je ionak otpisan za mene od dana dok su mu nastale dvojbe u glavi ostati ili ne. Ma kaj imaš razmišljati, trebal je reći "hvala ne bi" i gotovo. Ali ne, lova čini svoje, lova kvari ljude. Još bi ga i shvatil da nema kaj jesti, da nema za kruh i mlijeko… ali ovak… bedastoće. Gledam jučer vijesti i na ekranu piše: „Sramota plivačkog saveza“ (ili nekaj u tom smislu). Nije mi samo jasno zakaj bi to bila njihova sramota. To je sramota tog čovjeka koji izdaje svoju zemlju. Kaj su trebali? Na koljenima ga moliti da pliva za Hrvatsku? Ma kaki! Trebala bi mu to biti čast a ne da još i novce cucla za to. „Od kluba se živi, a za domovinu se živi“. Ne bi ja njega molil da ostane. Bez veze su mi izjave nekih čelnih ljudi, tipa – „Učinit ćemo sve da Duje ostane“. Ma ja bi njega nogom vrit i mrš, nikakve molbe i pronalaženje sponzora samo zato, da bi on, eto, nas usrećil pokojom medaljom na velikim natjecanjima. Ne cijene se takvi uspjesi i medalje. A nezahvalnik jedan još govori kak se ne odriče ni svoje domovine, ni vjere, bla, bla… Ne treba se on nje odricati, ali domovina se odriče njega, jer domovina smo mi, ljudi…. Nisam ljut na njega, baš me briga za njega, od sad navijam za njegove poraze, ali ljut sam na one kaj ga podržavaju. Ona nam takav ni ne treba, ma ne treba nam sportaš bez časti i malo morala. Imamo mi svoje sportske heroje. Svoju zastavu prodati za nekakve pare… nema se tu više kaj reći. PONOSAN SAM KAJ SAM HRVAT!

- 17:30 - Komentari (12) - Isprintaj - #