Evo kratkog izvještaja o mojem putovanju na tekmu, ali i o nekoliko riječi o huliganizmu... Dakle, na derbi u Split sam ja išel s 'Udrugom navijača Dinama', u 10h bilo je okupljanje na Borongaju, u 11h smo krenuli. Ukupno 15 buseva iz Borongaja (9 iz 'Udruge', 6 iz ' Kluba navijača'). Ja sam išel u društvu jednog lika iz Virovitice i jednog iz Dugog Sela. Odma da napomenem - u busu raspačoj. Pijače ko u priči, ekipa se napušava, techno glazba dere, pa ko da sam bil na Love paradi. Naravno, zbog minimalne mogućnosti da stajemo na putu, ekipa se praznila u prazne pivske flaše, a vozač (koji je, da usput velim, bil iz Đurđevca) je rekel da slobodno koristimo i koš za smeće za to. Mislim da su ga neki i poslušali. Kod ulaza na autoput u Lučkom kratko stajanje bez izlazaka iz buseva. Tu se se priključili kombiji i osobni automobili i tak formirana kolona je krenula. I vozikamo se mi laganini do Gospića. Tam kratka piš - pauza, a upada k nama i nekoliko članova ekipe BBB-Gospić. Nastavak puta do Dugopolja (oko 17 km udaljen od Splita) di smo stigli oko 17:30h. Tam se opet kratko čeka buseve iz Hercegovine i ostatka svijeta i krećemo prema Poljudu. Ko za vraga, baš se naš bus na samom ulazu u grad strgal. Ostali su nastavili put a mi smo čekali dobrih pol sata gradski bus koji nas je prebacil do stadiona. Sad slijedi meni najbolji dio priče... Znači, svi su manje više stigli do stadiona u 18h, zadnje u 18:30h. Iako smo mi došli na kraju, taj gradski bus je moral dalje voziti po gradu pa smo mi prvi izašli i odma na stadion. Ušli mi, odma stavili transparente, pokojim skandiranjem 'pozdravili' Tovare (a bilo ih je malo, jako malo) i tak to... Još sat vremena do tekme, kiša je stalno padala (ne i po nama, jer tribina ima krov). Čim su igrači izašli na zagrijavanje bil sam gotovo siguran da se ne bu igralo, lopta se nije ni mogla puknuti, plivala je na vodi... Čekala se samo potvrda toga koja je i stigla oko 20:15h. I niš, bili smo razočarani. Igrači su nas došli pozdraviti i to je bilo to. Ostali smo do 21h na tribini i malo se verbalno prepucavali s tovarima. Onda natrag u buseve. Tam smo čekali do 23h (tolko je trebalo miliciji da sredi nerede po gradu) i onda krenuli doma. Neki nisu ni došli na tribinu, nisu čak ni iz busa izašli. Oko pol ljudi kaj je stiglo, ostalo je van stadiona jer se već znalo da tekme ne bu bilo. Na povratku kroz grad nije razbito ni jedno staklo ni niš, dobro su nas čuvali milicajci. A na autoputu slika za pamćenje. Vojska navijača od 25 buseva u koloni, plus još kombiji (kojih je na parkiralištu pod tribinom bilo 50 -ak) i osobnih auta (oko 100 njih). Na Borongaj smo se vratili u 5:30h. Dok gledam sve zajedno nije mi žal kaj sam išel. Jedino zbog neodigrane tekme. Jer tovare bi pošteno sprašili na terenu. A ni na tribini se nisu pokazali. U najboljem slučaju bilo ih je jednak broj ko i nas. Ukupno nas je bilo oko 2500, nikad tolko BBB nije išlo u Split. Al nema veze, u veljači (za kad je odgođena tekma) se vraćamo po pobjedu. NEMA PREDAJE!
A sad da velim i nekoliko stvari o huliganima na ovoj, ali i na drugim sličnim tekmama... Čitam danas u Sportskim Novostima da je privedeno 58 navijača (vražju mater navijača). Od toga valjda 36 iz Torcide i 22 BBB-a. E sad, ko ne zna, ko nije upućen u zbivanja bi pomislil da su svi navijači takvi, da samo izazivaju i rade nerede i sl. Pa čim nekom spomeneš da ideš na utakmicu (pogotovu na ovakvu jučer) taj se odma zgraža, čudno gleda. Al nema razloga za to. Pričali su meni ljudi o čemu se tu radi. Evo samo primjera - nerijetko se takvi 'navijači' dogovore (putem mobitela, e-mailom, nije bitno sad...) da se nađu i da se 'malo' pokefaju. Meni stvarno nije jasno kakav moraš biti bedak da tak nekaj napraviš. I onda ide ekipa npr. iz Zagreba u Split u nerede. Oni naravno nejdu u ovoj gore spomenutoj organiziranoj koloni, nego svojim drugim putevima, kreću u drugim terminima itd. I lepo dojde 3 kombija ovih, 3 onih sastanu se negdi kaj ja znam gdi i počinje njihova zabava. To je tak primitivno da ljudi ne vjeruju, ali to se događa, uvijek ima toga. Naravno, ak je to negdi u gradu strada i društvena imovina. Tu ima i ranjenih, takvi se uhite i to su uglavnom te brojke koje se vuku kroz novine. A ovo je samo jedan primjer. Ono kaj je bitno reći je to da stradaju u velikoj većini oni koji i sami izazivaju nerede. Meni to nije cilj, ja se ne družim s takvim ljudima, ja idem na tekmu zbog nje same, pa i zbog putovanja di je uvijek dobra zabava. Malo je šansi da se takvom čovjeku nekaj dogodi, takav koji ide organizirano s nekim i osiguran. Ne velim da nemre nastradati i neki slučajni prolaznik, to more uvijek, nevezano za tekmu, al takvih je neznatan broj. Malo su i mediji krivi koji ne razlikuju nas navijače od 'navijača' i onda milicija vrši represiju nad svima. Mogel bi ja o ovomu još danima, ali i ovak se već sve odužilo pa je ovo sve zasad. Zbogom bara i kiselo zelje!
Post je objavljen 04.12.2005. u 14:41 sati.