Eto, još je jedan sportaš izdao „svoje ljude“. Nakon Maksimirskog Jude, nekaj slično napravil je i plivač Duje, novog arapskog prezimena Ibn – Al - Draganja. Kaj reći na to? Ništ, prodana duša. Možda uopće ne bi trebalo pisati o njemu, zaboraviti ga, no ipak sam odlučil izreći svoje mišljene, baš zbog onih koji ga podržavaju i odobravaju njegov postupak. Vjerujem da bi se i takvi prodali za šaku eura. Kvragu! Ne pišem ovo danas baš zato kaj se konačna potvrda njegovog odlaska u Katar dogodila jučer, jer on je ionak otpisan za mene od dana dok su mu nastale dvojbe u glavi ostati ili ne. Ma kaj imaš razmišljati, trebal je reći "hvala ne bi" i gotovo. Ali ne, lova čini svoje, lova kvari ljude. Još bi ga i shvatil da nema kaj jesti, da nema za kruh i mlijeko… ali ovak… bedastoće. Gledam jučer vijesti i na ekranu piše: „Sramota plivačkog saveza“ (ili nekaj u tom smislu). Nije mi samo jasno zakaj bi to bila njihova sramota. To je sramota tog čovjeka koji izdaje svoju zemlju. Kaj su trebali? Na koljenima ga moliti da pliva za Hrvatsku? Ma kaki! Trebala bi mu to biti čast a ne da još i novce cucla za to. „Od kluba se živi, a za domovinu se živi“. Ne bi ja njega molil da ostane. Bez veze su mi izjave nekih čelnih ljudi, tipa – „Učinit ćemo sve da Duje ostane“. Ma ja bi njega nogom vrit i mrš, nikakve molbe i pronalaženje sponzora samo zato, da bi on, eto, nas usrećil pokojom medaljom na velikim natjecanjima. Ne cijene se takvi uspjesi i medalje. A nezahvalnik jedan još govori kak se ne odriče ni svoje domovine, ni vjere, bla, bla… Ne treba se on nje odricati, ali domovina se odriče njega, jer domovina smo mi, ljudi…. Nisam ljut na njega, baš me briga za njega, od sad navijam za njegove poraze, ali ljut sam na one kaj ga podržavaju. Ona nam takav ni ne treba, ma ne treba nam sportaš bez časti i malo morala. Imamo mi svoje sportske heroje. Svoju zastavu prodati za nekakve pare… nema se tu više kaj reći. PONOSAN SAM KAJ SAM HRVAT!
Post je objavljen 02.12.2005. u 17:30 sati.